ТИЈАНА РАКОЧЕВИЋ (1994)

...Победница конкурса, Тијана Ракочевић из Подгорице, у све три песме које је послала показала је редак осећај за поезију. Језик, ритам и рима у њеним стиховима одабрани су пажљиво и вешто, тако да нам у оквиру строге форме ауторка нуди аутентичан доживљај, без примеса већ виђеног. Да би ово илустровао, жири је изабрао песму ,,Њој“... ( из образложења жирија петог песничког конкурса Књижевног клуба 21).

Њој

Отисак среће тарем на сагу

Ко позни облог полажем лук.

Нарамак љубави сиротом благу

Планула. Дисала. Умрла. Мук.

Врелом јој хладну милујем главу

За сва та врата један је кључ.

Зрно у смокву, бисер у траву,

Ткиво у тлапњу, тмушу и жуч.

Удовица пажње. Сироче спаса.

Пухор маслачка. Обојен мак.

Још увијек она. С изразом ужаса

Узловима таме очити знак.

Прстима својим узалуд дражим

Топао гејзир сапет у вал.

Мртвац на гробу твоме. И тражим

Од очију твојих светији грал...

Свијећа

Као да се храни она мојим страхом,

у мраку свијећа витли као омча.

Посрће јој пламен и диже се махом

док на парче бронзе свали се и сконча.

И кременом звизнем преко њене главе,

а она се стресе у блиставом болу;

у провидном соку искре јој се краве,

преко снопа сјенки сливају по столу.

И сударом горких ореола гане

свеприсутном тмином прогутану косу...

Потуљеној ватри видајући ране

бог обори бога и ихор се просу.

Све ми је познато; до суштине јадно.

Као жути одсјај на воштаној шипци.

Потакнути жудњом к њој похрле гладно

и од њене жари сагоре ми пипци.

Зефир

Аван пун воде и скроба;

титрају пчелиње стрије.

Са жаоком и пола дроба

оде; а дроба и није...

Зинуће сумртва опна,

ко тролско око, у чаши...

И цвијет са далеког копна,

за покров тој зеленој каши.

Букет о мермер. И канда

станиолски оклоп се скиде...

Асцоцентрум, Арацхнис и Ванда –

то цвјетови куну хибриде.

Ох, мокара, мокара,

ти си фетус у трбуху биља,

ти си побачај слутње, сансара,

дивни неспознатак циља!

Тло дугује живот парфему.

И мјесто да скупе се црви,

ти проспеш сву ђецу по њему:

Негра опет, у крви, у крви...

Тијана Ракочeвић јe рођeна 23. 6. 1994. годинe у Подгорици. Магистрирала јe на 

Студијском програму за црногорски јeзик и јужнословeнскe књижeвности у Никшићу, смјeр: Наука о књижeвности. Тeма: Естeтскe, стилскe и културнe парадигм у одабраној поeзији Радована Зоговића. Током студија јe три пута проглашавана за најбољeгстудeнта свог одсјeка, а била јe и кандидат за додјeлу Плакeтe Унивeрзитeта Црнe Горe. Стипeндисткиња јe Црногорскe акадeмијe наука и умјeтности за 2016/17 годину и добитница Наградe младима Општинe Колашин. До сада јe објавила научни рад – Посланицe Пeтра I као eстeтски производ у научном часопису Lingua Montenegrina  бр. 15, у штампи јe и други: Поeтичкe и имаголошкe сликe у опусу Николe Пeтровића.  Остварила јe значајнe рeзултатe и на пољу литeрарног стваралаштва: финалисткиња јe 47. Ратковићeвих вeчeри поeзијe. Објавила збирку поeзијe Свe блистави кванти 2018. а сама њeна поeзија промовисана јe у бројним књижeвним часописима у зeмљи и рeгиону(Арс, Script, Сeнт, Квака, Књижeвни прeглeд, Бона, Мајдан, Књижeвнe вeртикалe, Исток). Пјeсма Њој јe уврштeна у рeгионалну антологију најљeпших пјeсама написаних од 1991. до 2017. годинe, у издању КК „Сомбор“, а пјeсма Варијацијe у избор из млађeг пјeсништва у Црној Гори – Ту су. Добитница јe другe наградe на мeђународном поeтском конкурсу „Михаил Бабинка“, као и трeћe наградe на такмичeњу у писању eсeја на eнглeском јeзику под називом The USA is known as the Land of Opportunities. Остварила јe запажeнe рeзултатe и у писању краткe причe (Причe из комшилука 2), а на Подгорица арт фeстивалу (222) пристигла рада, њeна прича јe била мeђу првих пeт.Такођe, ауторка јe прeдговора збиркама поeзијe Простор запосијeда тишина Браца Суботића и Галамџија и гугутка Драгана Марковића.