Постоје људи који кад оду, оставе
упаљену бакљу духа. Људи ван времена и ван простора.
БОГОЈАВЉЕЊЕ
Видосав Јакшић
Видео бога на Богојављење
Па пожелео мерицу пуну златника;
Сутрадан са мотиком преко рамена
кренуо низ поље бачиначко
Па закопао
онако како му се у сну казало.
Видосав Јакшић
Педесет година копао
И прекопавао све њиве
Уздуж и попреко
На хлебу и соло
Дочекао дубоку старост
А златника ниоткуд
Ни бога нема, све му његово
Ни мотике више нема
Земља појела.
У сумрак свога живота
У сну Видосав
Угледа златнике како се осули небом
Па крете горе
Да покупи своје златнике
Бог да га прости.
Oбјавио je песничке збирке: Зови ме именом ветра (1972), Зов сунца (1976), Славуј на откосу (1980), Челом према земљи (1981), Вашарлије (са Владом Илићем, 1982), Огањ кише (1986), Птица у лобањи (1992), Зов духова, збирка приповедака (1984), Жетва на оглавку,
новела (1997), Лавеж смрти, роман (1998), Богданово ратно раскршће,
роман (2000). Био је члан Удружења књижевника Србије.
Нема коментара:
Постави коментар