Србијанка Громовић Јелић (1975)

БЕСМРТНА

Туга због губитка траје четрдесет дана – прочитах негде.

Можда...

Само ако знаш када је био први дан,

знаћеш када је и последњи.

Ако не знаш...

Ако губиш данас, сутра,

свакога дана помало...

Када је четрдесети дан?

Ако крај траје дуже од почетка,

када туга престаје?

Ако јесен траје дуже од пролећа,

када ће коначно доћи и зима?

Ако смрт не служи обнови и регенерацији,

како нови живот може да се зачне?

И када?

СТИKС

"Спаковала сам ти све, надам се..." - рекла сам.

У кутији су

сва јутарња слова, 

када нисмо заједно пили кафу

сви загрљаји које смо пропустили

ноћи кошмарних снова

и уморних буђења

замагљена стакла и огледала

потамнеле звезде и камење

разилажења

(не)долажења

беле заставе

и заустављени сатови...

Молим те, спусти поклопац!

Ја немам оно што је Пандори остало, 

када је пустила зло...

Однеси је, молим те!

Стави јој крваво црвену машну 

спусти је лагано на површину воде

дај чамџији два новчића

нека је превезе...

Он ће знати куда... 

У ЛАВИРИНТУ

На поду 

оклоп

и штит

и мач

Витез је постао човек

Тезеј

у лавиринту

Зидови и трње

укаљана душа

окрвављене руке

бесциљно лутање

празнина погледа

На крају пута

ко те чека, витеже?

Минотаур?

Или нит клупка?

Проглашене три најлепше љубавне песме конкурса Дома културе Ивањица
,,Жубори Моравице"
На 26. по реду „Kонкурсу за најлепшу љубавну песму“, који је трајао од 15. окторбра до 30. новембра 2018. године, пријавило се 148 песника са 366 песама. Учествовали су песници из Србије, БИХ, Црне Горе, Хрватске, Македоније и Бугарске. 
Селектор овогодишњег Конкурса, књижевник, Драган Јовановић Данилов, прогласио је три најлепше љубавне песме: Прво место и епитет најлепше освојила је песма „Мерење немања“, ауторке Србијанке Громовић-Јелић из Смедеревске Паланке.