Чегарске ватре Ниш, двадесет девети пут 31.5.2019.

УП “ГЛАС КОРЕНА“ НИШ

Зборник радова 29. Конкурса

Ана Ђурић Миладиновић

Дах живота

Славујева песма лугом прелама пој

и дан и ноћ сећањем ум заталаса,

док свици пале светло у житу што класа,

велик и стамен јутром рани деда мој.

Лице му красе линије тешког живота,

у два три маха ливаду росну коси,

у џепу сакрио снове а само воду носи.

част и поштење његова су лепота.

На јастуку извезена ружа, оживи трен,

двоје избораних руку, лица им сен,

зором, часовник стари на рад позива.

Из рерне мирише проја, зрневља траг,

тај дах топлине зноја, премио и драг,

док хладном водом лице деда умива.

Љиљана Милосављевић

Молитва

У пролеће да умрем

Можда чак и лето

Зими никако

Испод јоргана

Са два ћебета

У вуненом прслуку

И дебелим чарапама

Са тобом у сну

Мајка моја лаконога

За руку да ме поведе

Пут наш плаветни

Најбоље ће препознати

Снено је говорила

Не окрећи се где киша пада

Гледај где сунце сија

Молим ти се Боже

Само не зими

Са тобом у сну

За руку нека ме поведе

Мајка моја лакокрила

Милко Стојковић

То што ви зовете умирање

То се зове умирање

на зиду очев сат ћути

само време стане и певање

и ништа се више не може чути

земља ће поцрвенети од стида

што ме сахрањујете недовољно мртва

не скидајте очев сат са зида

можда ћу у смрти бити победник, а не жртва

над закопом мојим јаукнуће курјака сневање

као очев сат зауставиће се моје певање

остаће отворена књига на осмој страни

згаснуће недогледане слике и стихови недопевани

Светлана Нешић

Има дана

Има дана када пишем,

има дана када волим.

Има дана – само дишем

за здравље се Богу молим.

Има дана кад утихну

звуци што се пре чуше.

Има дана кад извори

ко од шале сви пресуше.

Има дана када нада

пригрли ме изненада.

Има дана када слутња

из прикрајка се прикрада.

Има дана када лако

наоколо све се збива.

Има дана када желим

да осетим да сам жива.