Драган Јовановић Данилов (1960), награда Ђура Јакшић 2019.

САОПШТЕЊЕ  ЖИРИЈА О  НАГРАДИ ЂУРА ЈАКШИЋ ЗА 2019. ГОДИНУ

Добитник награде Драган Јовановић Данилов

Тридесет и четврти пут  се  додељује награда „Ђура Јакшић, за најбољу песничку књигу на српском језику, објављену у току претходне године, у организацији Народне библиотеке Ђура Јакшић из Српске Црње. Награду Ђура Јакшић су понели најугледнији савремени српски песници од Љубомира Симовића, Рајка Петрова Нога,  Војислава Деспотова, Новице Тадића, Радмиле Лазић,  Милана Ненадића до Душка Новаковића, Матије Бећковића, Бојане Стојановић Пантовић...

На четвртој седници, одржаној 27. маја 2019. године, жири  у саставу: Мирослав Цера Михаиловић, Бранислав Живановић  и Јован Зивлак - председник, након разматрања наслова који су били у ужем избору: Марија Шимоковић: Позајмљена светлост, Чигоја, Београд; Радивој  Шајтинац: Непозната природа, Завод за културу Војводине, Нови Сад; Драган Јовановић Данилов: Ум подивљале реке, Повеља, Краљево; Саша Нишавић:Заборављени дечак, Прометеј/Тиски цвет, Нови Сад; Тања Ступар Трифуновић: Размножавање домаћих животиња, Нулта стварност, Сарајево и Драган Бошковић: Аве Мариа!, Драган Бошковић, Београд, донео је једногласну одлуку да награду

Ђура Јакшић за 2019. годину

додели

Драгану Јовановићу Данилову

за књигу песама

Ум подивљале реке,

У издању Повеље, Краљево

Драган Јовановић Данилов рођен је 1960. године у Пожеги. Студирао је на Правном и Филозофском факултету у Београду, на групи за историју уметности.

Објавио је збирке песама: Еухаристија (1990), Енигме ноћи (1991), Пентаграм срца (1992), Кућа Бахове музике (1993), Живи пергамент (1994), Европа под снегом (1995), Пантокр(е)атор (1997), Глава харфе (с Дивном Вуксановић, 1998), Алкохоли с југа (1999), Концерт за никог (2001), Хомер предграђа (2003), Гнездо над понором (2005), Мемоари песка (2008), Моја тачна привиђења (2010), Кад невине душе одлазе (2011) и Вино с вулкана (2012) и др, као и раомане: Алманах пешчаних дина (1996), Иконостас на крају света (1998) Отац ледених брда (2009) и „Таласи београдског мора“и књигу аутопоетичких есеја: Срце океана (1999).

Учествовао је на бројним међународним песничким фестивалима. Одржао је више самосталних књижевних вечери и читања поезије у Француској.

Добитник је књижевних награда: „Бранкове награде“, „Змајеве награде“, награде „Васко Попа“, „Бранко Миљковић“, „Меша Селимовић“, Виталове награде „Златни сунцокрет“, „Оскар Давичо“, награде Српске академије наука и уметности из фонда „Бранко Ћопић“, „Просветине“, „Стеван Пешић“, „Ристо Ратковић“, „Јефимијин вез“, „Песма над песмама“ „Златни прстен деспота Стефана Лазаревића“, награде „Димитрије Митриновић“, „Лаза Костић“, „Момо Капор“ и „Дисове награде“ за целокупно песничко дело. Добитник је међународних књижевних награда „Про цреатион“ и „Велика базјашка повеља“. Збирке песама преведене су му на енглески, француски, немачки, италијански, грчки, бугарски, словачки, румунски и македонски језик. Роман Иконостас на крају света објављен је на мађарском језику (Напкúт Публисхинг Хоусе, Будимпешта 2006) у преводу Јаноша Борбеља, а Отац ледених брда на македонском језику 2013.

Данилов је и ликовни критичар и есејиста. Аутор је монографија о многим савременим српским сликарима. Живи у Пожеги и Београду.

Данилов није од оних песника који одбијају свет са иронијском гримасом, одустајући да трага за његовим скривени тајнама, његовим скривеним смисловима, фасцинацијама, коначно не одбијајући живот, загонетке  постојања и оне вредности над којим ће као биће да затрепери у скоро религиозном заносу вере  да постоји јединствена скровита стаза смисла у општем метежу људских чинова. Његови широки стихови, не звонки, нити гласни, али са унутрашњом звуковношћу  драматског и интензивног разговора са светом, ритмизирани али не и певљиво мелодизовани, са једном врстом танане опорости која нас прикључује за  слике дубине животних призора и облика, песничког мишљења, разазнавања и рашивања појавног, да иза његових плаштева наслутимо једну другачију морфологију - у одсевима који се испољавају као тренуци испуњења мистеријом постојања. Данилов  се дистанцира  од помодне декларативне бриге савременог песништва у   вртоглавицма самопроблематизовања, одлучујући се да поезија може више од изгнанства и самоизгнаства.

Данилов данас представља један од најснажнијих и најутентичнијих гласова савремене српске поезије.

Свечано уручење  „награде  ће се одржати   2. јуна 2019. године у Српској Црњи у оквиру манифестације Липарске вечери.

Жири награде Ђура Јакшић у саставу:

Мирослав Цера Михаиловић,

Бранислав Живановић,

Јован Зивлак, председник