ПУСТИЋУ СУНЦЕ
Немам два Јеркова, ни два Брајовића,
имам само по једног -
узми ил остави!
младо немам, старо не виђам,
доста је за један век
стопедесетидевет скоро генија.
Проредило се.
И немам проблем
са јавношћу -
јер као дете,
уместо у колевци,
одњихали су ме
у Шилеровом звону,
у фиоци за чарапе
стасавах вирећи кроз тарабе
мојих сиромашних родитеља.
Ја немам две младости,
па да бих ову другу
траћио на лумперај, ракију и курве.
Немам времена за рекламе,
небесне људе, људске небеснике,
ваља наранити кокоши и мачке,
децу, псе, душе покојника,
нити да читам нове Каталин Ладик нити нове и нове Табашевиће.
У поверењу, ја имам голуба,
и звезду,
урушену у понорно небо.
Понестаје ми ракије,
али то је најмањи недостатак.
Ја сам изгубио
бога, љубав,
пријатеље.
Сви смо ми гладни
онога што се ничим не може
надокнадити и тако даље.
Узгред,
Ракић је лажњак,
а ни Пандруровић није бољи -
обојица би данас умрла од короне -
пустићу сунце.
СУСРЕТ НА СТАЗИ
Неко гура колица
стазом у насељу.
Не стаје гурајући их право
кроз мене
у сјај неба,
у вечност.
Међутим,
ако избацим сјај,
избацим
вечност -
гураће их и даље.
КУПУЈУ И ДОБРО ПЛАЋАЈУ
сво старо отпадно гвожђе
купују и добро плаћају
старе акумулаторе старе радијаторе
старе креке старе моторе старе протезе старе
патње старе љубави
купују и добро плаћају
неодсањане снове
неиспуњена обећања
угашене облаке
сувишне успомене
купују и добро плаћају
ислужена лица похвалнице читуље
непослата писма
прстења привеске
колевке одњиханих дана
купују и добро плаћају
људе и тела
обмане и самообмане
празне љуштуре
одбачена крила
купују и добро плаћају
Немам два Јеркова, ни два Брајовића,
имам само по једног -
узми ил остави!
младо немам, старо не виђам,
доста је за један век
стопедесетидевет скоро генија.
Проредило се.
И немам проблем
са јавношћу -
јер као дете,
уместо у колевци,
одњихали су ме
у Шилеровом звону,
у фиоци за чарапе
стасавах вирећи кроз тарабе
мојих сиромашних родитеља.
Ја немам две младости,
па да бих ову другу
траћио на лумперај, ракију и курве.
Немам времена за рекламе,
небесне људе, људске небеснике,
ваља наранити кокоши и мачке,
децу, псе, душе покојника,
нити да читам нове Каталин Ладик нити нове и нове Табашевиће.
У поверењу, ја имам голуба,
и звезду,
урушену у понорно небо.
Понестаје ми ракије,
али то је најмањи недостатак.
Ја сам изгубио
бога, љубав,
пријатеље.
Сви смо ми гладни
онога што се ничим не може
надокнадити и тако даље.
Узгред,
Ракић је лажњак,
а ни Пандруровић није бољи -
обојица би данас умрла од короне -
пустићу сунце.
СУСРЕТ НА СТАЗИ
Неко гура колица
стазом у насељу.
Не стаје гурајући их право
кроз мене
у сјај неба,
у вечност.
Међутим,
ако избацим сјај,
избацим
вечност -
гураће их и даље.
КУПУЈУ И ДОБРО ПЛАЋАЈУ
сво старо отпадно гвожђе
купују и добро плаћају
старе акумулаторе старе радијаторе
старе креке старе моторе старе протезе старе
патње старе љубави
купују и добро плаћају
неодсањане снове
неиспуњена обећања
угашене облаке
сувишне успомене
купују и добро плаћају
ислужена лица похвалнице читуље
непослата писма
прстења привеске
колевке одњиханих дана
купују и добро плаћају
људе и тела
обмане и самообмане
празне љуштуре
одбачена крила
купују и добро плаћају
Боривој
Везмар, рођен 1971. године у Пакрацу. Објављене три збирке песама: "Опис
места" (Панчево, Графос, 2000), "Плоча се отвара" (Београд,
Зора, 2005), "Ноћ у читалишту" (Загреб, СКД Просвјета, 2008). Песме
су излазиле између осталог, у часописима: Трећи трг, Књижевна реч, ЛМС, Кораци,
Браничево, Књижевни магазин, Поља, Повеља, Монс ауреус, као и у Љетопису СКД
Просвјета те у Српско-далматинском магазину. Ради у библиотеци Филолошког
факултета у Београду.
Нема коментара:
Постави коментар