ЗА НАШУ ДЕЦУ
- Предивна слика!
- Не може да се не примети.
- У равни је са стварношћу!
- Нисте први који је то приметио.
- Просто чујем жубор реке. Осећам капи воде по лицу. Удишем клизавост овог белутка у брзацима.
- Имали смо неколико посетилаца који су чак и рибу хтели рукама да хватају у вировима ове слике. Обезбеђење је једва успело да их изгура на излазна врата галерије.
- Уметник је изузетан. Имати овакву машту и пренети је на сликарско платно је ретка привилегија.
- Није само машта у питању. Слика је у основи стварност.
- Чија стварност?
- Ово на слици је река Власина.
- Власина!? Скоро сам био у том крају. Нисам видео ни воду, а камо ли реку.Уочио сам само суво корито.
- Ах! Вода је у цевима. Напаја мини хидроцентрале, обасјава светлу будућност.
- Али, природа!? Рибе? Ракови? Живи свет у реци и око ње? Све је то нестало!
- Грешите. Зар се пре неколико тренутака нисте дивили баш томе.
- Да, али то је само слика.
- О томе управо причамо. Власници мини хидроцентрала су у обавези да сачувају природу, па су ангажовали уметника да сачини ову слику која ће остати у наслеђе будућим генерацијама и приказивати им сву раскошну лепоту тока реке Власине.
- Али у стварности...
- Коме је још потребна стварност? Схватићете временом да овако нешто чак и више погодује туризму него непосредни одлазак у полуукроћену природу где вас могу очекивати многе непредвиђене околности. Овако, лепо закажете термин, дођете у галерију са порцијом роштиља, кесом кикирикија, кесом сунцокрета, добијете столицу у коју се удобно сместите и сат, два, три, зависи колико времена уплатите, уживате у жубору реке, осећате капљице воде које се у брзацима одбијају од белутака. Ради комплетног задовољства, посетиоци ће моћи у галерији да бацају пластичне флаше, кесе, стаклене боце, празне конзерве. Ми све чинимо за будућност наше деце. Потомство које долази за нама биће нам захвално.
***
- Задивљен сам! Слика која очарава!
- Не може да се не примети.
- Готово верна копија стварности.
- Већина посетилаца то примети.
- Скоро да чујем шум лишћа, дашак ветра, цвркут птица, кад бих зажмурио можда бих осетио и мирисе.
- Многе смо посетиоце морали силом да избацимо јер су са ове слике хтели да беру цвеће и сакупљају печурке.
- Изузетан сликар. само нам геније може оволико приближити реалност.
- Није само генијалност у питању. У основи је стварност.
- Чија стварност?
- Ово на слици су шуме и природне лепоте Власине.
- Власине!? Пре десетак дана сам прошао Власином. Нисам приметио ни траву, ни цвеће, а камо ли шуме. Само гола брда.
- Ах! Шума је продата бизмисменима који су...
Прва награда за прозу, од Књижевне радионице Кордун на тему Човеков отисак у природи, петодневни боравак, полу пансион, за две особе, у једном од ЕКО села у региону западног Балкана добио је Милко Стојковић из Смедеревске Паланке, за причу, За нашу децу
Орвелова "Животињска
фарма" је, нажалост, данас стварност. Надам се да ово моје казивање неће
бити те судбине и да ће остати само као опомена да се не догоди оно што се
збило у причи.
- Предивна слика!
- Не може да се не примети.
- У равни је са стварношћу!
- Нисте први који је то приметио.
- Просто чујем жубор реке. Осећам капи воде по лицу. Удишем клизавост овог белутка у брзацима.
- Имали смо неколико посетилаца који су чак и рибу хтели рукама да хватају у вировима ове слике. Обезбеђење је једва успело да их изгура на излазна врата галерије.
- Уметник је изузетан. Имати овакву машту и пренети је на сликарско платно је ретка привилегија.
- Није само машта у питању. Слика је у основи стварност.
- Чија стварност?
- Ово на слици је река Власина.
- Власина!? Скоро сам био у том крају. Нисам видео ни воду, а камо ли реку.Уочио сам само суво корито.
- Ах! Вода је у цевима. Напаја мини хидроцентрале, обасјава светлу будућност.
- Али, природа!? Рибе? Ракови? Живи свет у реци и око ње? Све је то нестало!
- Грешите. Зар се пре неколико тренутака нисте дивили баш томе.
- Да, али то је само слика.
- О томе управо причамо. Власници мини хидроцентрала су у обавези да сачувају природу, па су ангажовали уметника да сачини ову слику која ће остати у наслеђе будућим генерацијама и приказивати им сву раскошну лепоту тока реке Власине.
- Али у стварности...
- Коме је још потребна стварност? Схватићете временом да овако нешто чак и више погодује туризму него непосредни одлазак у полуукроћену природу где вас могу очекивати многе непредвиђене околности. Овако, лепо закажете термин, дођете у галерију са порцијом роштиља, кесом кикирикија, кесом сунцокрета, добијете столицу у коју се удобно сместите и сат, два, три, зависи колико времена уплатите, уживате у жубору реке, осећате капљице воде које се у брзацима одбијају од белутака. Ради комплетног задовољства, посетиоци ће моћи у галерији да бацају пластичне флаше, кесе, стаклене боце, празне конзерве. Ми све чинимо за будућност наше деце. Потомство које долази за нама биће нам захвално.
***
- Задивљен сам! Слика која очарава!
- Не може да се не примети.
- Готово верна копија стварности.
- Већина посетилаца то примети.
- Скоро да чујем шум лишћа, дашак ветра, цвркут птица, кад бих зажмурио можда бих осетио и мирисе.
- Многе смо посетиоце морали силом да избацимо јер су са ове слике хтели да беру цвеће и сакупљају печурке.
- Изузетан сликар. само нам геније може оволико приближити реалност.
- Није само генијалност у питању. У основи је стварност.
- Чија стварност?
- Ово на слици су шуме и природне лепоте Власине.
- Власине!? Пре десетак дана сам прошао Власином. Нисам приметио ни траву, ни цвеће, а камо ли шуме. Само гола брда.
- Ах! Шума је продата бизмисменима који су...
Прва награда за прозу, од Књижевне радионице Кордун на тему Човеков отисак у природи, петодневни боравак, полу пансион, за две особе, у једном од ЕКО села у региону западног Балкана добио је Милко Стојковић из Смедеревске Паланке, за причу, За нашу децу
Нема коментара:
Постави коментар