Промоција "Животног колосеума" Милоша Сакића у Смедереву

16. 06. у просторијама Народне библиотеке у Смедереву, у оквиру већ традиционалног књижевног четвртка, одржана је промоција збирке песама "Животни колосеум" Милоша Сакића. Стихове песама из ове збирке говорио је сам аутор и Радмила Танасијевић, делове из рецензије професора Мирослава Јозића говорила је Љиљана Милосављевић, а музиком своје акустичне гитаре, промоцију је обојио Владимир Танасијевић. Медијски је овај културни догађај пропратила РТВ "Јерина", чији снимак презентујемо на страницама нашег Блога.
Прилог ТВ "Јерина" са промоције "Животног колосеума" Милоша Сакића. (прати линк)
Немонтирани материјал читаве промоције "Животног колосеума" Милоша Сакића. (прати линк).

ХАИКУ ПОЕЗИЈА

Организатори манифестације ДАНИ ЈАПАНСКЕ КУЛТУРЕ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ су били Народни музеј, Културни центар и Књижевни клуб 21. Покровитељ СО Смедеревска Паланка, а медијски спонзори РТВ Јасеница и Паланачке новине.

Лепоту и настанак Хаику поезије су нам дочарали Славиша Крстић, Радмила Танасијевић, Данијела Васиљевић и Виолета Бјелогрлић.

На изложби су представљене 32 јапанске графике из 18। и 19. века из колекције Нинка Радосављевића. Ови изузетни радови припадају такозваном укијое стилу који тематску инспирацију налази у кабуки позоришту, лепотицама из квартова забаве, пејзажима, сликама календара. Појам укијое значи „плутајући свет” и изражава уживање у животу, тј. живљење у садашњем тренутку. Јапанске естампе су од краја 19. века извршиле огроман утицај на развој европске модерне уметности, од импресиониста и Ван Гога, преко Арт Нуво-а, Пикаса, све до савремених уметника. Овом приликом публика је видела и дела Утамароа, Хирошигеа и Кунисаде, који се сврставају у ред најзначајнијих представника јапанске уметности 18. и 19. века.

Боривоје Вукомановић

Цврчкову песму
на зеленој ливади
коса прекиде.

*
На стаблу липе
Месец усеца срце
прве љубави.

*
Због лептирице
лептир је слепи путник
у брзом возу।

*
Хор зрикаваца
прати залазак Сунца
вечерњом песмом

*
Луна на валу
бисер шкољки на жалу
на карневалу

Славиша Крстић

Нада мном птице
и њихов грактави пој.
Над њима небо.

*
Да ли то птицу
носи ветар или је
само заспала

*
Шапат смирења:
занос брезе на ветру,
тишине над клавиром.

*
Затварају се
осунчане латице
цвећа. Вече је.

*
Вече је. Месец
преузима дежурство
док сунце тоне.

*
Лагано душа
укорак са сенима
ритмове хвата.

*
Буди ме песма:
музика којом цвеће
отвара нов дан.

*
Кафа је бела.
У шољици је месец.
Осмех на небу.

Ђорђе Радовић
Из збирке ,,Јабланови на путу за небо“


*
У разбијеном
огледалу види се
пролеће.

*
На јаблану два
млада голуба крилима
нацртала срце.

*
Малени врабац
на зимској вејавици
чува кућни праг.

*
Свуда тишина.
Са прозора девојка
поздравља јутро.

*
Пуста улица.
Усамљено псетанце
лаје на месец.

Нена Радуловић
Из збирке ,,Још увек сањам“


После љубави
Покривач пада на под
Празна постеља.

*
На месечев срп
Посекао се облак
Сузе ко киша!

*
Спава зимска ноћ
Месечином опијен
Заспао и дан.

*
Мишић у шетњи
Мачка крај метле чучи
Вреба шетача.

*
Мали морски вал
Преко врелог песка
Босоног трчи.

*
Заљубљен жабац
Несмотрено крекеће
Рода оштри кљун।

О светлости твојој

Љиљана Милосављевић

Оној коју виђам

а не види је свако

пожурила бих

и потрчала

могу ја то

помислим

а већ је нема

посматра ме са висине

Мисао игра непрестано

огледамо се у води

нико нас уловити неће

занешено путујемо

у нади да нешто знамо

око поноћи неке

а сви смо песма

само ако нас неко чује

3. маја 2011. 12.25.

ГОДИШЊА "ПОЕТСКА ПОЗОРНИЦА ПЛУС" ЗА 2010. ГОДИНУ У ЋУПРИЈИ

По традицији, последња субота у мају месецу текуће године, резервисана је за Годишњу "Поетску позорницу Плус" у Ћуприји за "Песму године", у организацији Књижевног клуба "Душан Матић". Тако је било и ове године. Наш клуб представљали су Милош Сакић за песмом "Запаљени пејзажи", и Миодраг Милуновић, са песмом "Наша браћа". Песма "Запаљени пејзажи" награђена је специјалном наградом стручног жирија, а песма "Наша браћа" освојила је трћу награду публике.
Након избора за "Песму године", одржана је и редовна "Поетска позорница" за мај месец ове године, где је песма "Без наслова" Радмиле Танасијевић освојила трећу награду публике. На истој позорници, учешће је узео и још један наш члан, и то Филип Стојановић са песмом "Мируј срце моје"





















Миодраг Милуновић
Наша браћа
(Трећа награда публике за 2010. годину)

Продала су наша браћа
све што нико до сад није
и зуј пчела мед из саћа
зељаницу из тепсије

Продали су брезе беле
са обала крај Ситнице
Душанове Арханђеле
разделише као трице

Стари разбој Немањића
на којем се српство ткало
тек онако уз пар пића
на поклон се даривало

Продали су браћи повој
сва оцила крст и славу
к`о у ноћи радовањској
српског Вожда српску главу

И колевку прворотку
на Косову усред поста
Пећаршију и Љевишку
па и то им не би доста

Сада крчме винограде
земљу што од оца оста
све у име нове наде
разделише и војводства

Продали су снег са гране
туђој браћи из далека
и облутке разбацане
по обаљу бистрих река

Три Мораве разградише
у потаји непознати
кад не оста ничег више
у закуп ће браћу дати

Уториће истородне
све јагањце испред ноћи
плач из куће благородне
к`о да пастир неће доћи

Самоваће у тишини
к`о угасо оџак стари
што на својој дедовини
не сме више да зажари

Само гусле Метохијске
српски зборе и не муче
и к`о звона манастирска
изнова нас српству уче

А кад нова свећа плане
и разбуди уснулице
на престолу разрованом
градиће се покајнице

У предворју црквењака
брат ће правог наћи брата
и тридесет сребрњака
заглибљених усред блата


Милош Сакић

Запаљени пејзажи

(Специјална награда жирија за 2010. годину)

Овај град што злурадо тутњи,

сваког дана испија снагу мога тела,

и ја тако копним у прераној слутњи,

да се ближи крај овога света.

Овде ме често носталгија свлада

за далеким мирисима мојих зелених вода,

за тајновитим шумама и дивотом хлада,

и за спором јесени што црвена хода.

Онда тражим далеких гласова дубине,

што ко бездан плави мирно сјаје.

У њима су и реке, и шуме, и низине,

вртови и куће, ко у далеком рају.

Испред мене виде се лепоте врбика,

под чијим великим сенама спавају дуге.

Кроз њихово грање пролази силуета мога лика,

Малко изгубљена са траговима бледе туге.

Цела ова слика сунцем је запаљена,

а по њој лете пожутеле птице неке.

Лете ко делови неког света снена,

према обалама које су за мене далеке.

Све ово непрегледна визија бива

где моје тело трне па сева.

Онда све тоне, у заборав се скрива,

док једно септембарско вече догорева.

Радмила Танасијевић
Без наслова
(Трећа награда публике за месец мај 2011. године)

По јаловој земљи

птице нешто траже

и као да налазе,

не знам шта, ни како,

а никога близу

да ми макар каже

варају ли себе

не би ли тек тако

протраћиле дан,

ил` одиста нечег

у тој земљи има.

А можда и има.

Посејао неко

варајући себе

да ће једног дана

да убере род.

Лакше му је тако.

Док мирише поље

како да прихвати

да јалова земља

не дарује плод.

И просу се киша.

Бујна, топла, плодна.

Ни она не знаде:

"Земља није родна".

Сунце потом зрење

поче да призива,

на трен оста немо,

„Зашто празна њива?“

„Можда мало касним.“,

не оста без вере.

„Сијаћу сад јаче,

топлије и више

и њиву ће ову

јесен да убере.

„Немогуће да су

зрно спрале кише.“

Ето и јесени.

Измамило само

јату пут на југ.

Открило ледину,

на њој стари плуг

спреман да засече

нову бразду,

дубоку и родну.

Нема више птица

да јалове собом

ову земљу плодну.

Филип Стојановић

ЗАЛУД ПЕСМА

А шта да се небо отвори

И да Бог у кога сви

Тако страшно верујете

Каже да ће од сад бити

Један језик, једна песма.

Jeдан народ, једна земља.

Jeно име, једна жеља.

Шта бисте тада чували од заборава,

Ужасних лопова и властољубива човека?

Себе, зар не?

Чувајте и сада себе,

Јер сами сте вредност и мерило,

Пропаст и спас у једном једином.

Залуд језик,

Кад га нема ко говорити.

Залуд песма,

Кад је нема ко испевати.

Залуд народ,

Кад га нема ко представљати.

Залуд земља,

Кад јој нема ко заставе носити.

Залуд име,

Кад се нема коме наденути.

Залуд жеља,

Кад је нема ко остварити.

Залуд, залуд речи...

ТАКМИЧЕЊЕ КЊИЖЕВНИХ КЛУБОВА "ЛАПОВО 2011"

Фото галерија

Промоција књига Љиљане Милосављевић, Славише Крстића и Саше Угринића у Великој Плани

Библиотека "Радоје Домановић" у Великој Плани је у четвртак, 19. 05. 2011. године угостила је Љиљану Милосављевић која је промовисала своју књигу "Постојбина срца", Славишу Крстића са књигом "Језик жеђи", и Сашу Угринића са књигом "Тренутак цвета". Поменути песници награђени су штампањем књига на конкурсу "Жубори Моравице" у Ивањици, за најлепшу љубавну песму, Љиљана Милосављевић (2003), а Славиша Крстић и Саша Угринић у заједничком издању (2007).

Љиљана Милосављевић
Без тајни

Знаш пре мене
шта ћу рећи

Слутиш
моје жеље

Ћутиш
чекаш

Чини ми се
познајеш ме целу

А ја сањам
да увек
за тебе
будем нова
Славиша Крстић Ноћ је

наштимуј своје срце
да спава сад: ноћ је
и све спи

проспи по струни мир
и цветни шарен прах
сан проспи

видиш ли црни камен
што стоји поред нас
видиш ли

није то ноћ у њему
већ снег у пролећу
мри, сунце, мри
Саша Угринић Призор

ја сам плави паук
Хватам те у златну мрежу
затежем
на позорници наде

ухваћена не знаш да си господар
Златна мрежа мрежа је од
твоје свиле сачињене око мене

ти си казна коју сам смислио за себе
да би је заборавио
како бих поштеније отплатио дуг
ти си награда и подстицај

у тежњи да будем
И да сам ти

Књижевно вече-Достојевски и Ниче

Свечовек и натчовек

У понедељак, 16. 05. у просторијама Народног музеја у Смед. Паланци, а у организацији нашег клуба, Достојевског и Ничеа представили су нам ученица Паланачке Гимназије Александра Батинић и професор Стево Ратковић. Љјубазношћу Милана Милошевића, наставника иформатике у ОШ "Херој Радмила Шишковић", са којим веома успешно сарађујемо, уступљени су нам видео снимци са још једне у низу надахнуте и веома посећене вечери.
Достојевси и Ниче (1. део)
Достојевски и Ниче (2. део)
Достојевски и Ниче (3. ео)
Достојевски и Ниче (4. део)
Фото албум са књижевне вечери