Позиву „Соколовог пера“ одазвало око 50 песника из свих крајева Србије, али је у званичном делу програма учестовало 44, па по броју учесника, маратон у Сокобањи спада у ред већих маратона у Србији. Учешће у манифестацији узели су песници из : Лесковца, Брестовца, Дољевца, Ниша, Алексинца, Житковца, Књажевца, Параћина, Ћићевца, Ћуприје, Велике Плане, Смедеревске Паланке, Крушевца, Панчева, Зрењанина и Куле. Из различитих разлога, и ако су били позвани, маратону нису присуствовали песници из Београда, Лапова,Крагујевца, Кнића, Трстеника, Чачка...
Маратон је почео „Химном Сокобање“ у извођењу „Сокобањског квартета“, а онда се присутнима обратио поздравним говором Хранимир Хране Милојковић, дугогодишњи председник „Соколовог пера“. После прочитаних правила маратона почео је такмичарски део у коме су присутни песници читали своје песме. Стручни жири за доделу награда најуспешнијима радио је у саставу: Ана Симовић, књижевни критичар из Велике Плане, председник, Миломир Радосављевић Калудранац, књижевник из Београда, члан и Хранимир Хране Милојковић, књижевник из Сокобање, члан. Жири публике чинили су сви присутни у сали биоскопа „Моравице“. У забавном делу програма учестовао је најмлађи део фолклора КУД-а „Душан Јовић“ из села Ресника, манекени Етнолошке радионице „Етнос“ из Сокобање као и чланови „Соколовог пера“. Након два и по сата програма утврђени су коначни резултати рада свих жирија па се приступило подели награда:
Жири који су чинили сви присутни у доделио је:
1.место ВЛАСТИ Н. ЦЕНИЋУ из Дољевца за песму „КИТКА“,
2.место ТАЊИ ГАНИЋ ЦЕКИЋ из Алексинца за песму „ЗАБЛУДЕЛИ“
3.место БРАНКУ ЋИРОВИЋУ ЋИРИ из Ћићевца за песму „КОРЈЕНИ“
Стручни жири је награде доделио на следећи начин:
1.место ОБРЕНУ РИСТИЋУ из Књажевца за песму „СУТРАШЊИ
ВАРВАРИ“,
2. место МИРЈАНИ БАЛТЕЗАРЕВИЋ из Ниша за песму „САН“
3.место ТАЊИ ГАНИЋ ЦЕКИЋ из Алексинца за песму „ЗАБЛУДЕЛИ“
И поред одређених организационих пропуста ( кашњење са почетком програма, спорост и забуне у подели гласачких листића, грешке у најави учесника и сл.), који нису утицали на резултате гласања, општа је оцена да је маратон успео. Свим учесницима маратона подељене су захвалнице Књижевног клуба „Соколово перо“, а награђенима су припали пригодни поклони. Песнички маратон „Сокобања 2011“ спонзорисали су Општина Сокобања и приватно предузеће „Адонис“ из Сокобање, а медијски покровитељ била је Радио-телевизија „Соко“ из Сокобање.
ДАНИЈЕЛА ГЛИШИЋ
ЗВОНАР И РЕЧИ
Док стојим под поднебесјем светим
осмишљам дане, другачије, срећне..
Преда мном расцветани луг
Сред луга црква, посвећена, чиста.
Звонар ослушкује речи:
Хвала,
за дане и ноћи,
за здравље.
За молитве моје услишене,
за литургије свете,
за бдења,
за здравље брата мога.
За здравље сина братовљевог брата.
За устоличење патријарха.
За крсну славу своју и комшије мога.
За Божићну литургију,
за јеремонахе, проте, владике,
за ревност у молитви.
Хвала,за старе мајке,
очеве, синове, курђупе и аскурђеле.
За искрена кајања и духовног оца.
За упокојене, за бремените.
За сву децу земље Србије
и других земаља.
За свако јутрење и повечерје,
за дан који ће доћи.
За цвркут птица који ме буди,
за све манастире и цркве,
за калуђере и калуђерице.
Хвала, за сваки камен, поток и цвет.
Хвала, за цео свет!
Сред луга црка и у њој звонар
Записа речи.
ЉИЉАНА МИЛОСАВЉЕВИЋ
ОДЛАЗАК
Из ока ми одлазиш кап по кап
у скривеном џепу
са леве стране тајне
чини ми се звони сат
Мирише јасмин и покошена трава
трешњу позлатила дечја граја
лењи се мачак умиљава
дане мрзовољно вучем
нанизане ко гладне године
ноћи празне не сањам те
Мутно небо притисло
свети голубови ме зову
са јужним ветром да полетим
и да се не вратим
а ти загледан у небо
насмејану ме погледај
Из ока ми одлазиш кап по кап
бисере у блато бацам
у скривеном џепу
са леве стране звони сат
МИЛОШ САКИЋ
ПОГЛЕД НА ЊУ
Испред тужне врбе седи замишљена,
над недовршеном сликом што из ње ниче,
девојка сањалица, која својим очима стиче
симпатије човека далеког од лица њена.
Његов поглед и срце стајали су опчињени,
све док и последњи траг светлости не мину.
Крај ње, сад већ уснуле, месец сину,
и она поче да плови ваздухом као ружа на води.
Да ли она осећа присутност туђег погледа,
сетног и свог просутог у њеној сени,
када тако мирно промиче без видног огледа?
Не види она, тог несрећног сиромаха,
човека који је скривен остао без даха,
полако почео да се претвара у трунке праха.
Текст је пренет са ФБ странице Књижевног клуба "Соколово перо" из Сокобање
Нема коментара:
Постави коментар