среда, 28. септембар 2011.

ИЗ СВЕТА



Умирући сунчев зрак

Док љуштим печену паприку
И рендам опале јабуке
Наду имам
Да нећу вечно

Ојесенило
Кожне ципеле
Никад нисам имала
Ни љубави за себе...

Скупљам
Погубљене кораке
На пустопољини
Твојих стаза

Све је у сну...

Окачена за умирући сунчев зрак
Немам снаге да одем

Тонем

Знам да пливам
А свеједно ми је

Да су ми бифокалне наочари
Мало веће диоптрије
Да не тражим увек оне друге
И пар вилица
Па никад кожне ципеле не имала

Љубав ми твоја остала.


Dying sunbeam

As I’m peeling roasted peppers
And grating fallen apples
I keep the hope
That it won’t last forever

The autumn has arrived
Leather shoes
I never had
Nor love for myself…

I gather
Lost steps
From the barren fields
Of your footpaths

All is in a dream…

Hung by a dying sunbeam
I have no strength to leave

I’m sinking

I can swim
But I don’t care

If I only had bifocal glasses
With a little stronger dioptre
So that I don’t always look for the other ones
And a pair of false teeth
Then may I never have leather shoes

If I only could be left with your love.

Translated: Marija Milić

1 коментар: