НАШИ У ЗБОРНИЦИМА

ГДЕ ЈЕ ПЛОТ

Саша М. Угринић

Претапају се границе.

Преплићу се прсти

пируете на ливади.

Моја сен и ја смо једно.

Ти и мој сан се спријатељујете,

Између тебе и мене постоји међа

и растојање које се прелази.

Претапају се границе.

Улазимо једни у друге

као лопови, уходе,

Као освајачи и поробљени.

Као победници без победника.

И без поражених.

Ту где је сада плот,

биће различак

или какав друм.

НЕСАНИЦА

Нена Радуловић

Куда са тобом после ове ноћи, варке

Сунца, црне бубе која мили, куда

Са тобом после ове ноћи несанице.

Препушташ ме умору па сам орач

Изгорео у стиду месечине, па сам

Ткаља са рукама у млеку заранка,

па сам зрно слутње, кап страха,

Нетраг свитања.

Путујем троуглом света, ти ме пратиш

И прождиреш ми ноћи,

Ти удовица, богомољка, ти ратник,

Црвени змај оплођен мојим сновима,

Ти бестидница ослобођена грехова.

Нека те стреле пчела у победоносном

Маршу загрле, нека ти јутро постељу

Каменује и раздрљена недра дана нека те

Удаве, нека живи твоја смрт, несанице.

ОТКРИЋЕ

Илија Веселинов

Гурнут у бездно гледам у земљу

Чекам мог Озириса

А он ме гледа и ћути

Лако ћу носити старост

Претешко је сећање на детињство

Био једном неки сокак

Било једном неко сунце

Био једном неки Дунав

Било једном неко дете

Шешир од сламе

Улица од песка

Ноге од ветра

Руке од перја

А срце од лета

Тек сад знам зашто расту љубичице

Да их нека деца некад беру и

Да их се некада сете

КАО ЖИВОТ

Љиљана Милосављевић

Ала ти мене калиш

Загрејеш

Па хладиш

Челик сам

Сањаш

Па заборавиш

Љубав сам

Зовеш

Па оставиш

Тајна сам

Ала ти мене калиш

ПЕСМА О ВИНУ

Радмила Танасијевић

Чудесна свита

музику ствара

у гроздове збране

милујући дирке.

Безброј артиста

ћилим шара

плешући уз ноте

божанске свирке.

Завијори коло

босоногих муза

мешајући боје

у ћилиме саткане.

Кану једна,

потом безброј суза,

за срећу и тугу

у будуће дане.

То младост, црвену

к’о крв, љубав точи

да живот у њој

кроз векове зри.

То божија муза

песму срочи.

Наздрави љубави

за живот пиј.

ИЗНАД ЗИДА КАЛЕМЕГДАНСКЕ ТВРЂАВЕ

Нена Радуловић

Знам, не сећаш се више многих тренутака из твоје

прошлости, прочитаних књига (осим, можда, наслова),

залазака сунца изнад Саве и Дунава, сласти првог не-

верства...

Све је остало пусто у времену, узалуд отвараш

прозор, све је поништено заувек, још само трамвај двој-

ка пирка у твојим рукавима док се питаш да ли то сада

долазиш или одлазиш.

За све то време провидно тело старкеље лети по-

пут светлости изнад троле трамваја двојке и поздравља

те млатарањем клемпавих ушију, ти не знаш ништа о

старкељи, али он се бечи, потврђује се и поништава као

одјек времена, али ко то беше, ма баш те брига, ти тр-

паш његове дроњке у фишек и убацујеш у трамвај који

се пропиње тамо према Душановој улици, Калемегдан

остаје негде лево или десно, ти се нагињеш кроз прозор

и гледаш како би да ускочиш на задњу платформу... као

некада... као некада...

Знам, старкељи који се смеје ти би да заврнеш

уши, али његово тело је провидно и не знаш шта је го-

ре, а шта је доле, док трамвај двојка јури и звони на уз-

буну у твом сећању, натраг путем живота који је про-

шао.

Затварам прозор.

СТОП

Љиљана Милосављевић

 

Пробудим се, на Тв – у гологузе, весеље... да ли је рат стао!? 

Можда ће неко да нам  јави ... Свет је полудео... Чекам. 

БОЉЕ БИТИ ПИЈАН, НЕГО СТАР

Саша М. Угринић

Заљуби се Божа у Божану. Много лепу. Лепшу од

светлости. Њој за љубав, створи свет. Али, због прете-

ране насртљивости и љубоморе, Божана га убрзо напу-

сти и проучивши његов, виде да може да направи свој,

још бољи свет. Отада Божа пати. А патње богова дуго

трају.

У Божином свету живе микроорганизми. Они, из-

међу осталог, воде љубав и размножавају се. Некима од

њих то не успева, па утеху траже у омамљујућим теку-

ћинама и у музици. Све баладе о неузвраћеној љубави

постају велики хитови, због мелодија које улазе у душу

и приче што Великог Оца подсећа на његову стару љу-

бав. А божанске туге дуго трају.

Такође је Божа патио, откада се од своје мајке

одвојио. А „Народ небески”, специјална врста микроба,

о томе је најбоље певао.

Божа је једно од старије деце у својој фамилији. И

када га питају зашто се опија песмама смртника, одго-

вара да је боље бити пијан, него стар.

Још се није одљубио! Непоправљив случај.