ЦВЕТКО ЛАИНОВИЋ (1931-2006)

Разговор са Цветком Лаиновићем 

Његов стваралачки опус је достојан поређења са великанима попут Пикаса.

Домете своје несвакидашње виртуелне уметничке вештине је сублимисао у дванаест књига – аутентичних, савршених, готово генијалних мисли.

Култура треба да буде по страни, односно ван политике. Политичари су најчешће само привремено интересантни и значајни, а самим тим и политика коју они спроводе – кратког је века. Док рецимо, уметник који својим стваралаштвом доприноси култури, има трајно место у историји.

Наш човек, не само што допушта да се власт меша у његов свакодневни живот, разум, осећања, већ тражи да онај претпостављени то и чини.

Политика на мене конкретно не може да утиче, јер се духовни живот једног сликара не може мерити са духовним животом некога ко је на власти. Ту не мислим на себе, већ на уметнике уопште.

Не могу да смислим уметнике , који се баве политиком. То је понижавајући положај. Нико од тога нема корист, ни друштво, ни властодршци, ни они сами. Јер, у читавој ствари, кад се ради о политици, наш човек не схвата да је значај политичких речи никакав, ситан, неважан, пролазан, фразерски, и да у линији, уколико је човек – човек, има садржаја, љубави, нежности, стваралаштва, самосвести, самопоштовања, те речи не говоре ништа. Уколико ја, имам свој живот, без обзира колико неки политички догађај утицао на мене, оно што је вредно у мени ће да надвлада тај негативни утицај. Aко ничим другим, а оно што ће да ме натара да се још више ослоним на себе, на оно што је у мени. И Платон је поставио ранг листу вредности занимања – политичаре је ставио на дну те листе. Не кажем да свако мора да буде сликар, али свако треба да обрађује свој врт, уређује кућу, да увек гаји љубав према нечему, а не да му политика уништи љубав према некој особи.

– Да бих могао да стварам, – ја стварајући, морам да будем искрен. Уколико бих се ја хвалисао пред људима, или чинио све да будем хваљен у својој средини, после извесног времена почео бих да се хвалим у својим очима.

Све што више постајеш људски створ, мораш да се запиташ: Шта представља нечији тужан поглед, нечији фини ход, чуперак косе? Јер, нажалост, велики број људи, после мора речи и фраза којим су обасути, је заборавио на ова питања.

Ова питања ће остати заувек пред човечанством.

Мирјана Раичевић – Тасић

(Политика – 21.10.2006)

* Мајстор цртежа, сликарског израза постигнутог готово искључивим коришћењем линије, овај уметник је изградио јединствени свет интимних записа, субјективних светова у којима доминирају призори из његове свакодневице допуњени маштом.