Јехуда Амицхаи (3. мај 1924 - 22. септембар 2000)

КО БЕШЕ ТУ 

У овим јутарњим сатима:
више нема речи,
саме географске дужине,
линије на мапи,
неколико бројки.
Чак ни то.

А овде капија:
никад нисам усамљеност
замишљао као капију:
помишљао сам
на зид.

И тај узвик стражара у мени:
Стој!
Ко иде?

Ко беше ту?

У ЈАБУЦИ

Посећујеш ме у јабуци.
Заједно чујемо нож
како љушти око нас, пажљиво,
да се кора не прекине.

Говориш ми. Верујем твом гласу
јер у њему има грудви чврстог бола
као што у правом меду
има грудви саћевог воска.

Дотичем твоје усне прстима:
и то је пророчки покрет.
Усне су ти црвене, као што је сагорело поље црно.
Све је то истина.
Посећујеш ме у јабуци
остаћеш са мном у јабуци
све док нож не обави своје.

ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА 

 

Биће облачно. Биће кише
Бићемо и умрећемо.
Биће лахора сањивих. Видећу
Те у првом осећању бола.
Видећеш ме као кишу што ти пада
На лице што се диже ка мени. Биће хладно,
Биће степени, биће падавина. А коме ћемо
Говорити ако нас не буде више? Биће
Услови повољни за љубавнике на насипу негдашњем.
Са четири стране живота мог стићи ће ветар. Биће мрак.
Биће таласа. Неће бити умерено.
Биће облачно. На твом телу дуга.
Неће нас бити сутра. Биће хладно
У долинама. Биће магле. Расућемо се, расућемо.

Сматра се највеличанственијим израелским савременим песником. Добитник је многих награда, укључујући и Златни венац на Струшким вечерима поезије 1995. Бавио се догађајима из свакодневног живота и филозофском расправом о смислу живота и смрти. Карактеристика његове поезије је блага иронија и оригиналне слике.