Prašnjave i dronjave zavese drumske kafane,
vino kiselo zaudara.
Tu ispred snatri umrtvljena griva konja.
Prigušena voštanica klizi po mršavom dlakavom skeletu,
on čeka da labavim kopitom kamenje iza sebe satera,
da umorno zavrluda niz kaljavu ulicu,
niz ulicu zamagljenu, sivu.
Podrhtavaju senke,
u krugu turobne, mlitave , tužne zenice.
I čeka pod žmirkavom svetlošću,
zajedno sa devojkama noćnim.
Zaklanjaju lice potrošenim krznom.
A konj u svojoj ćutnji, postiđen,
i dalje čeka ko zna koga....
Нема коментара:
Постави коментар