Ратка Богдан, Флорида

ХАРМОНИЈА СРЕДЊЕГ ДОБА

Ходам по облацима,

баш као путник

на кривудавом путу који предстоји,

лаког стопала и ваздушастог хода,

чинећи тако пут

за светлост да продре.

Сунце је у зениту

као ватрена лопта у подне

Тачно је дванаест часова

И следи одбројавање, одбројавање…

Преко брда је ВЕЋ

И морам да побегнем

од тога да будем заробљена у овом тренутку,

као Пепељуга у поноћ,

пре претварања кочије у бундеву

да се спаси оно што се спасти још може

И блажено јурим

у пољу злата

моји снови позлаћени

Осећања неподељена

Чаша до пола пуна

пенушавих перли бисера,

латица ружиних цветова

и паперја рајских птица.

Разнобојно паперје у ваздуху

попут дуге од пољубаца,

неограничени поклон љубави

и звуци божанске симфоније

сви заједно стопљени

у мојој средовечној хармонији.