четвртак, 28. новембар 2013.

ПОЗАЈМЉЕНЕ БОЈЕ - ДАНИЈЕЛА ГЛИШИЋ (1976)


Сва сам од потока
од река, од вила
створена.
За твој додир саткана
од чежње распета...

Да теби поклоним благо вековно
бићу опора за свакога
и бићу награђена наменски
чекајући тебе...

И бићу дах, јецај и бол
принцеза и светковање.
Сва сам за тебе у себи
и себе у теби, рођена...

СЛИКАР И ЗВЕЗДЕ
Када је излазећи из куће, једне вечери, угледао звезде на небу приметио је ту симфонију боја. Небо је необична творевина! Осмишљена и исказана, звездаста. Те вечери пренео је илузију на платно. Плаветнило и сјај. Раскош боја. Ништа није варљиво. Чула изоштрена, ствара се компактна маса. Слика је, много година доцније, названа сазвежђе.

СЕНКА
Једна патка са својим пачићима плови Сеном, врцаво, тамо амо, лагано, опуштено, не журе. Леп призор. Са моста човек баца сенку на њих и патка као да се љути врти мален крило.

ПРОЗОР
Прозор на тој кући отворен је два и по века. Кроз прозор јасно видим коње, вране, разуздане. Галопирају. Када нестане коња враних, нестаће предела, нестаће галопа. Тад затворићу прозор два и по века отворен.

СУСРЕТ
Доле у воденици млинар обрће точак. Извор студен. Она ломи пределе пречицом, да је не ухвати ноћ. Прелази поток. Камен белутак памти прелажења. На другој страни коњаник утапа поглед у њен. Повечерје стражари, а ноћ је близу.

ВОДА ВОДИ

Посматрам сједињење. Кап води, вода потоку, поток реци, река мору, море океану, кап океану. Вода нагриза дане и године, време је приближава, остаје! Гомила ствара реч. У раскошној хаљини и рити, пред каменом и бисером, под грмљавином и одсјајем, док имам вере, љубави и наде, иста сам.


Објављене збирке: Baskground noise, Сањало ми се, Кад дође девојка на коњу.

Нема коментара:

Постави коментар