Tatjana Debeljački, Užice ,,Kuća od stakla”

* * *

Da si preko puta i da sam drvo u

tom dvorištu,

da te voćem sladim,

da pogledom zalivena budem,

pogledaj me sa još više žara,

tebi najlepšu voćku rodiću.

* * * 

Tražim u nemanjima, a imam u traženjima.

Među oblacima,

a nisam među njima.

To samo sreća odlazi

dok spavam i dalje dok spavam

izbor je san.

A ima me među svim potrebama.

GREŠKE

Greške se više ne sećamo,

naša kuća poče da se ruši,

dodaj još jednu varnicu.

Čekaš li čast za sav trud i vatru?

Da li smo išta osećali?

A rodili smo se . . .

Najgore je unutrašnje umiranje,

lagano odumiranje . . .

NEOSTVARENA  LJUBAV

Zaboravi šta sam rekla.

I ovaj put prosta stvar.

Oštra reč ima slobodan pad.

Dugo smo išli ovim stazama,

krupnim koracima, teškim uspomenama,

beskrajnim korovima.

Suprotstavljali se olujama,

tražili smo svoje ja.

Neuspeli pokušaj, ljubavi,

ne idi lokalnim bojama.

Zaboravi šta sam ti rekla,

neostvarena ljubavi . . .

RUŽA VETROVA

Na čvrstom tlu

fatalno i opasno

reč, dve

između četiri strane sveta.

Na severu vetar blag,

na jugu prolazi jugoistočni,

i severozapadni.

Onda, sa svih strana stvori se i ruža vetrova,

i smisao avanture.

Vratite ružu vetrova.

SLIKE

Obećaj da me nećeš nikada ostaviti,

čoveče sa slike.

Sutra će mi tvoj osmeh ispuniti dan.

I nisi san, istina si.

Živa slika, meni draga, slika puna sadržaja.