САОПШТЕЊЕ
ЖИРИЈА О ДОДЕЛИ НАГРАДЕ
ЂУРА
ЈАКШИЋ
За
најбољу песничку књигу објављену на
српском језику у претходној години за
књижевну награду Ђура
Јакшић,
у организацији Народне
библиотеке Ђура Јакшић
из Српске Црње, која се додељује 32. пут,
пристигло је деведесет (90) песничких
наслова.
У
ужи избор за књижевну награду Ђура
Јакшић
ушле су следеће књиге:
Селимир
Радуловић, Сенка
осмог еона, Културни
центар Новог Сада
Јасмина
Топић, Плажа
несаница, Културни
центар Новог Сада
Ђорђе
Кубурић, Песме
из дворишта, Повеља,
Краљево
Драган
Јовановић Данилов, Говорити
с водопадом, Повеља,
Краљево
Лидија
Ћирић, Кабаница
за сузе, ИК
Роом продукција, Београд
Жири
у саставу Милош Латиновић и Милан Мицић
донео је одлуку да 32. књижевна награда
Ђура
Јакшић,
за најбољу песничку књигу објављену на
српском језику, у претходној години,
припадне књизи Сенка
осмог еона Селимира
Радуловића у издању Културног центра
Новог Сада.
У
песничкој књизи Сенка
осмог еона Селимир
Радуловић показује снажан песнички
карактер и химнично-молитвеним тоном
трага за смислом, указујући, истовремено,
на дехармонизовано и фрагментисано
биће савременог човека. На трагу заветних
путоказа (Свето писмо, Милтон, Његош,
античка лирика, Хелдерлин, исихазам),
овај аутор је прегнуо да отвори најтежа
и најскровитија питања наше егзистенције.
У поезији Селимира Радуловића осликава
се свет као јединствена и нераскидива
целина, осветљена и обликована у бескрају
времена, облика и стања, у безброју
укуса, мириса и боја, где је све
једно и све бива
и у којем човек приступа Божанском,
својим посезањем за њим, својим утапањем
у биће Творца којем и припада.
Неспособност
савременог човека да један
у другоме препозна дарове, да
појми целину, слојевитост и вишебојност
трајања чини од савременог човека
усамљену и уплашену појаву. Поезија
Селимира Радуловића, у књизи Сенка
осмог еона, трага
за чистим и светлим просторима, за
местима где се греје
озебла душа,
за простором где се ствара свет, за
капљом која садржи тајну првог почетка.
Свечано
уручење награде одржаће се 2.јуна 2017.
године у Српској Црњи.
Нема коментара:
Постави коментар