Miloš Sakić (1970), NOVA KNJIGA

.

***
Znam da gubitak postoji

i u istini beskonačnoj.

Leto je šareno i zimi,

ne traje,

ali boje za mene

su uvek tu...

***

Čini se da sam pogrešio vreme...

pre će biti ljude,

jesam i to što nisam,

a svetlost već zagrlila snenost moju,

slobodan naizgled,

a drugima tuđ...

***

Tako tumaram okolo,

i jure me neke čudne misli,

sebi sam došao, išao prečicom,

da li da odustanem,

ili u susret da joj krenem?

***
Čuo u sebi glas,

glas se vratio,

tražio odgovor,

odgovora nema,

sebe izgubio,

da bih tebe našao...

***

I bi nebo,

i još jedan dan,

ali sebe u svanuću

dočekati nismo mogli...

***

U snu sam te video,

snovi moji

sada su mi bliži,

zavoleo sam ih trajno...

***

Rekla je da je ptica,

a ja da hoću da delim

sa njom deo neba...

***

Priđi.

U tamu se ogrni,

ili ostani svetlosti u zalog...

***

Gledam na zidu

stare slike,

mene nigde nema...

***

Samo jedna reč,

i eto nas među zvezdama...

***

Vreme zastalo,

trenutak je uhvatio pogled...

***

Išao sam napred,

pogleda unazad...

***
Dajte mi sobu za plakanje,

i jutro za kajanje...

***

Ćutanje, osmeh,

u vremenu trag...