Кроз ноћи таму
Док тишина уздиже шумове
Изнад уморних чула,
Луташ кроз ноћ.
Месец титра сенку твоју.
Испод лукова обрва
Пламеном пожуде
Трепере ти звезде две.
Кроз ноћ ...
Кроз таму и звезде
Савијаш гране младости своје
Око туђег стабла.
И не само ове ноћи...
Одлазиш даље алејом парка
Да сачекаш ноћни воз, нудећи
Гране зелене младости своје
За прегршт жутих листова.
Кад зора јутром обасја,
За тебе настаје ноћ.
Нема те нигде на огледалу
Сунца. Ни сенке твоје.
Сећање на члана нашег књижевног клуба. Писао је
песме и кратке приче, записивао легенде завичаја, објављивао у зборницима и
часописима.
Нема коментара:
Постави коментар