MARIJA MIHAJLOVIĆ DAVIDOVIĆ-ČAROBNA FORMULA

Ti bi malo od moje dečije nevinosti
ili naivnosti
zavisi iz kog ugla me posmatraš

Poverovaću ja u osmehe
pred svaku lepu reč pokleknuti
koleno će mi klecnuti od sreće

Uvij me u oblake
pa me pusti da se otisnem nebom
kao stari,umorni jedrenjak da otplovim
ka Bermudskom trouglu
i nestanem

Nije ovaj svet za mene
jer još sam fetus u stanju razvoja
Još sam nenaviknuta na život van vode i mraka

Hirurški precizno otkloni me sa lica zemlje
kao slepo crevo nepotrebna sam
i znam da samo smetam
kada sanjam

U ovom svetu realnosti i zla
ti bi da ti malo dam
od moje dečije naivnosti ili nevinosti
zavisi iz kog ugla me posmatraš

Ja neću umreti
jer nisam ni živela
niti ću imati s kim da ostarim
jer sa svakom pesmom umirem iznova
i opet se rađam u snovima

Vidi,
ja bojim moje pejzaže
nepostojećim bojama
ja u kamen ostavljam otisak
za buduće arheologe

Kada pronađu fosilne ostatke
mojih tuga i radosti
tada ćeš i ti otkriti
čarobnu formulu moje
detinje nevinosti

MARINA MIHAJLOVIĆ ŽIVKOVIĆ-POEZIJI

po tebi su pijani dobrovoljci
na poprištu smešnih bitaka reči
balavili
jabuku sa rukom

otkinuli
mleko iz nedara

isisali
bradavicu pregrizli
i pljunuli

tebe su šutirali nevernici
cigani ispod tezge prodavali
da igraš da pevaš
kad ti do plakanja
kad ti do sna
kad ti od umora noćca nedošla
zora prebrzo svanula
našla te otvorenih očiju
kako si s osmehom na usnama
zagledana u nepovrat
umrla.

   ПРОМОЦИЈА РОМАНА "ЉУБАВ ОСТАЈЕ СА ГОСПОДАРОМ" ЈЕЛИСАВЕТЕ ДАНИЛОВИЋ
    У просторији "Књижевног клуба 21", у среду, 30. маја, одржано је књижевно вече на коме је Јелисавета Даниловић, књижевница из Београда, промовисала свој трећи роман "Љубав остаје са господаром".
    Овај роман је саставни део трилогије у којој списатељица трага за искреним, непатвореним и узвишеним људским особинама, који се преплићу  откривајући искрену и чисту љубав као врхунац сопствених и универзалних  потреба и хтења.
    - Својим лирским ткањем списатељица је застрла постељу будућности. Лепота и доброта духа је звезда водиља Јелисавете Даниловић у делима и мислима. Поштовање, уваженост, верност и искреност краси цео лирски хабитус. - Истиче у свом приказу романа Љубомир Теофанов, књижевник.   

Филип Стојановић - СО

СО

Никад није знао кад,

Није знао како, ни колико...

А често су га виђали задиханог,

Мокрог чела и савијених леђа.

Тражио је звезде у очима које

Никад облак нису виделе.

Држао је руке које су се

Хладно играле са његовим прстима.

Јео је већ загризнуте воћке,

тек понеку целу, али трулу... или зелену.

Причао је да ће племенити красти

Да дарују безосећајне,

Да смекшају њихова срца

И да их придобију за себе.

Желео је да уместо суза

Нешто друго залије његове образе.

Прошапутао је једном, готово нечујно:

„Нисам ја солио своју питу од јабука,

Већ сам сладио своју чорбу од коприва,

А то је оно што је трбало солити,

Сада знам, скупио сам со са својих образа”

Tања Милутиновић - ЦВЕТАЈЕВОЈ

ЦВЕТАЈЕВОЈ

(Из Збирке - Шетња по собама)

Слушај Марина,

Отерај их све до сто ђавола

Изгубљеног мужа

Црвену реакцију

Али пре тога

Исцепај своје песме

(Немој ниједном

Да задрхтиш над њима)

Спали све своје

Речи без оклевања

Не остави их индолентној маси

Да дроби о катарзи

Док се наслађује - 

Није сваки дан

Песничко распеће

Не заборави

Да уништиш своја писма

Те оазе дрхтаја и лепоте

Воајери - зналци

Суде о твојим загрљајима

Цењкају се за твоје нежности

Завирују под плахте

Подижу обрве

Залупи им врата пред носем

Прокуни све

Испсуј нас

Прљаве ловце на сензације

Што њушкамо по твојој крви

По твојој утроби

По твоме труплу

А ништа

За тебе не би учинили

Само жмиркамо

И вртимо главом

Кажемо „боже”

И то је све

Зато Марина

Још једном ти кажем

Отерај их све до сто

Ђавола

Спреми се и крени,

Отпутуј заувек

У оно твоје страсно лето

В Бесконечности...

Vladimir Pešić - Pola je celo

                                           

Pola je celo

Pola mene ostalo

kod tebe

u tebi

sa tobom

Pola tebe poletelo

za mnom,

u meni,

sa mnom

Osećanja se brzo množe,

U ovom jurišu se ne gine.

Nove se vatre u nama množe

Više od sebe

volim sebe

u tebi

Više od tebe

volim tebe

u sebi

Ako se duše slože,

tela se lako sjedine,

I sve se onda može,

I svaki bol umine.

Pola je celo

Ako si nečija druga polovina

Crno je belo

Ako se daje koliko se prima

Duša je telo

Ako sve moje u tebi ima 

SNEŽANA FREYA ČKOJIĆ-UVERTIRA

Vekovima će sumnjivici pričati o velikoj laži
o zaveri skovanoj da zavede
da pevam u eter -
to nije bilo pevanje već rat violina
dok govorim o večnom rađanju
(to nisu bile arije, vec URLICI)

istine,

o svakom maslačku što sanja zrenje
i sprema se za put u visine -
prvi vetar će ga osloboditi od stabla
SVE TEŽI U VISINE!

i oči i srca,
što celivaju krst načinjen od senke
svojih malih tela
čije livade ne poznaju muziku visina
vec radjaju jedna drugu u nedogled
i pomeraju se pri svakom koraku unapred
prostor je iluzija „dalekovidih“
Moja duša je uz zbunjene maslačke
hodila kroz (v)etar...