ili naivnosti
zavisi iz kog ugla me posmatraš
Poverovaću ja u osmehe
pred svaku lepu reč pokleknuti
koleno će mi klecnuti od sreće
Uvij me u oblake
pa me pusti da se otisnem nebom
kao stari,umorni jedrenjak da otplovim
ka Bermudskom trouglu
i nestanem
Nije ovaj svet za mene
jer još sam fetus u stanju razvoja
Još sam nenaviknuta na život van vode i mraka
Hirurški precizno otkloni me sa lica zemlje
kao slepo crevo nepotrebna sam
i znam da samo smetam
kada sanjam
U ovom svetu realnosti i zla
ti bi da ti malo dam
od moje dečije naivnosti ili nevinosti
zavisi iz kog ugla me posmatraš
Ja neću umreti
jer nisam ni živela
niti ću imati s kim da ostarim
jer sa svakom pesmom umirem iznova
i opet se rađam u snovima
Vidi,
ja bojim moje pejzaže
nepostojećim bojama
ja u kamen ostavljam otisak
za buduće arheologe
Kada pronađu fosilne ostatke
mojih tuga i radosti
tada ćeš i ti otkriti
čarobnu formulu moje
detinje nevinosti
Нема коментара:
Постави коментар