Једини прави
страх је страх од времена.
Свега ће нам
донети
и свега што
је већ донело.
Њега се плаше
и бесмртно смртни председници
и живе легенде.
Плаше га се
и сајџије у швајцарским фабрикама сатова
као и водитељи
јутарњег програма локалне ТВ станице.
Плаше га се
и родитељи детета које пребрзо расте,
радници док
откуцавају своје картице
као и навијачи
на полупразним стадионима
чекајући да
потплаћени судија одсвира крај.
Плаше га се
и разноразни Богови, Саи Бабе и Мухамеди,
пророчници
који за утеху,
као у неком
телешопу,
нуде реинкарнацију
за мале паре.
Њега се плаше
и хероји којима лагано одузима
тешком муком
стечене привилегије...
Времена се
једино не плаше лудаци.
Њима, више
нема шта да узме!
Они су, све своје већ одавно дали!
Нема коментара:
Постави коментар