Мирослав Јозић

ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА: ПОРТА,

ПРИЗОР С ХУЈАЊЕМ

Сажиг прошао, стали суноврати,

хука се слегла, утихнули вртлози

грануло сунце Немањиној лози

(благо га с фреске теши Богомати);

- а хујним пољем стрепња стрепњу прати

и видокругом капљу страха мрље;

мир је, а миром камење и дрвље.

Минуле распре, минуле омразе,

клонуле језе, замрле олује,

русваји стали, ноћ умакла злу је,

зрак јутру клизи низ плаве образе;

- а хујним пољем гује мрсе стазе

и видокругом капљу страха мрље:

мир је, а миром камење и дрвље.

Кроз тамјан капље молитва о слози

круни се суза, цакћу зебњом сати,

плам свећин трепће: остати, опстати,

кроз шаптав вапај – Боже, Ти помози;

- а хујним пољем глиб се руга нози

и видокругом капљу страха мрље:

мир је, а миром камење и дрвље.

Мир је, а миром камење и дрвље:

то ђаво срећан у коприви чучи;

и све је опрез, и све надир жучи,

и невид (стегнут у мрака острвље);

- а хујним пољем језе наду прље

и видокругом капљу страха мрље;

мир је, а миром камење и дрвље.