Mirisna smokva
u polju bosiljka.
Stopalo moje golo
stasale
stabljike lomi.
Trag mi vijuga
kroz zeleni gaj.
Pružam ruku,
dugačku i
tanku,
ka sočnom
plodu od mleka i mesa.
Jednoroga
ptica prhnu!
Proguta me
vrtlog zrelog vetra.
Sovin zov i pesma petla.
Vrelo čelo
od modrog sna.
Ubice stoje nad mrtvim telom.
Svakom od njih ime znam.
Bled mesec i sunce belo.
Hrastovo telo
sekirom tuku.
Rasuti ptići po travi mile.
Vile ih rogate za krila vuku.
Spakovah pero
u pregaču od zvezda
i krenuh,
neosvrćući se.
Нема коментара:
Постави коментар