ГАРАВИ СОКАК

Књижевни клуб ,,Мирослав Мика Антић" из Инђије је 15. септембра 2012. године организовао двадесет трећи пут међународни сусрет песника.

Мисија

Радмила Кованџић

Прошлост не могу да променим

То ни Свемогући не може...

Али могу да не кукумавчим због тога

И могу да се радујем што постојим

И да поздрављам свако ново јутро

Осмехом захвалности и креације

Верујем да још увек тако много могу

У данима можда негде зацртаним

Верујем да су ме порази ојачали

И ја поносно корачам верујући

Свикла да учим, да се мењам и волим

Овоме свету хоћу себе да поклањам

Пре него што коначно додирнем небо

                     

Селице

Љиљана Милосављевић

Огласи зору

Једна

Јави се друга

Победи дан

Одјекну

Хор птичји

У његову част

Златна зрака

Просветли

Уснули грм

Уз лепет крила

Кретоше на пут

                           

                         

ОД ТЕБЕ НАПИО

Саша Угринић

Сав сам се од тебе напио

Твоја ми светлост

брзином ветра

листа књигу срца

Већ осећам твоју ушну шкољку

на својим уснама

и мирис твоје топле коже

у ноздрвама

И на себи твоје топле руке

Сав сам се од тебе напио

и као мали дух ветра

седим на локни твоје косе

и љуљам се

и пијан од језера твога ума

искушавам дугу лепоте

што се у теби ствара

                         
                                

ИЗВОРНИК 2012

ИЗВОРНИК 2012 (ПРАТИ ЛИНК)

После прва два ''Изворника'' која су имала исту концепцију представљања радовачији су ауторичланови Књижевног клуба ''21'' из Смедеревске Паланке, пред нама је трећи, који нам доноси нешто измењен приступ овом зборнику.Оно што примећујемо у првом делу збирке,оном препознатљивом у којем су заступљени чланови клуба, јесте то да у њему има нових имена. Ова целина чини мањи део књиге, али сасвим довољан да нам аутори у њему покажу у ком правцу иде њихово стваралаштво. Прекршено је неписано правило да су чланови клуба искључиво наши суграђани и то је добар знак. На адресу клуба стиже све више захтева за чланство од аутора из других крајева. Други део зборника је осврт на књижевни сусрет писаца који је 2011. године под називом ''Тамо где је љубав, никад није мрак (Иво Андрић)'' у организацији Књижевног клуба ''21'' одржан у Смедеревској Паланци. На овој манифестацији учешће је узело више десетина песника. Књижевни клуб ''21'' је започео свој рад са идејом о дружењу. То се наставља и траје путем разних фестивала и манифестација на којима редовно  учествују и чланови клуба. Интернет такође представља један вид дружења преко којег се мрежа пријатеља шири великом брзином и на удаљене просторе. Пријатељи клуба представљени су у посебном поглављу ове књиге и својим присуством је обогатили, како својим текстовима тако и подршком коју на тај начин дају Књижевном клубу ''21''.

ПРИЈАТЕЉУ

Владан Максић (1979-2010)

ПЕСНИК

Ватрени вранац у обручу месечине

учи песму дрхтавих јасика

крај пута испуцалог од бритке мелодије

његових копита.

Дете мери на длану тежину смрти

чији одјек допире иза брда,

иза туђих, недокучивих брда,

плавих од несанице залуталих у вечности.

Жељу ваја ватра слободе,

песма која је родила птицу

бежи из мемљивих подрума ласкања

у сиви дан истине.

Дрво родно, тешко од плодова,

утрнуло од жеље за уједом муње,

за пљачкашким апетитом пролазника,

уморно је од музике коју нема с ким да дели.

Кап која пада ниоткуда погађа човека

уснулог у пепелу, гладног муња и плодова;

дубока тишина претвара таму у речи

којима ће започети последњи стих.

(Наш пријатељ Макса из Горњег Милановца, 13.9.2010.  бициклом, оде на онај свет, није стигао ни да се запосли...Остале песме и сећања.)

20.9.2009.

СЕЋАЊЕ

29.11.1922. - 16.8.1984.

Душан Радовић

(књижевник, песник, писац, уредник дечјих емисија на радију и телевизији)

Душан Радовић рођен је у Нишу, у Прилепској улици, 29.11.1922. од оца Угљеше, железничара, сина проте Михаила из Чачка, и мајке Софије, домаћице, рођене Стефановић, из Ниша. Био је треће од четворо деце. Живео је, како сам каже, између две породице, веома различите. Породица Радовић била је из Чачка - просвећена, образована, строга и пуна врлина. Друга је била породица Стефановић из Ниша у којој је било обичних људи - железничара, али пуних топлине и љубави.

Породица Душана Радовића се из Ниша преселила у Суботицу 1928. године где он завршава основну школу и 6 разреда гимназије. Од 1938. живи у Београду. Студира филозофију а затим ради на разним пословима (Уредник у „Пионирским новинама", уредник дечје редакције Радио Београда, главни уредник Дечје редакције ТВ Београд итд.). Са познатог ,,Студија Б" одлази 1983. у пензију. Преминуо је 16.8.1984.год.

У његовој породици се живело строго и озбиљно. Отац је био веома привржен породици и Душан га је обожавао без обзира што је био строг. Прву песму написао је са 9 година и посветио је њему.

Душан Радовић је био књижевник, дечји писац, уредник дечјих емисија радија и телевизије, дечјих часописа и ТВ серија. Писао је песме, приче, хумореске, афоризме, сценарије за игране и документарне филмове. Поједине његове књиге преведене су на немачки, руски, енглески и друге језике. За свој рад добио је низ награда. Издвајамо награду,,Змајевих дечјих игара", ,,Невен", ,,Младо покољење" и друге. За текст позоришне представе ,,На слово, на слово" добио је награду ,,Стеријиног позорја", а за збирку ,,Смешне речи" почасну диплому ,,Ханс К. Андерсен" међународног друштва за бригу о књигама за децу . Постхумно добија БИГЗ-ову награду. Захваљујући њему у Београду излази „Полетарац", један од најбољих часописа за децу у Европи. Београђани и сада памте његову радио-емисију ,,Београде,добро јутро" којом их је будио.

Текстови и име Душана Радовића налазе се у Буквару, читанкама, домаћим лектирама, енциклопедијама, називима улица и установа, часописима.

Од 1954. до 1984. Душан Радовић је објавио следеће књиге:

,,Поштована децо", ,,Тужибаба и још 9 једначинки", ,,Смешне речи", ,,Зашто деца чачкају нос", ,,Како је кит постао домаћа животиња", ,,Причам ти причу", ,,Где је земља Дембелија", ,,Разбојник Кађа и принцеза Нађа", ,,Вукова азбука", ,,Че, трагедија која траје" ( са М. Бећковићем ), ,,Црни дани", ,,Зоолошки врт Београд", ,,Доколице", ,,Београде, добро јутро" ( 3 књиге ), ,,Волимо Београд свакога дана по мало", ,,Позив добрим људима", ,,Никола Тесла", ,,Није - јесте", ,,Игре и играчке", ,,Крокодокодил", ,,Седи да разговарамо", ,,Плави жакет", ,,Понедељак, Уторак, Среда, Четвртак" - поезија и проза за децу у 4 књиге.

Постхумно су приређене књиге: ,,На слово, на слово", ,,О плакању", ,,Вестерн", ,,Женски разговори", ,,Кратке приче" и ,,На острвy писаћег стола".

Душан Радовић је мислио да поезија треба да обрадује, а не да збуњује читаоце . Деци је пружио добро књижевно штиво, здраву поуку, игру и ослободио машту. Волео је рад, истину, а презирао нерад и све што лаже себе и друге. Обичним, разумљивим језиком помаже да у животу сагледамо оно што је истинито, право и да развијамо модеран књижевни укус. Према деци се односи са поштовањем као према одраслој, озбиљној публици. Његов рад је ризница поука и порука као што су: ,,Част ђаку", ,,Поштована децо, Будите искрени и строги према свима које волите, до којих вам је стало а лепо васпитани за све друге према којима сте равнодушни", ,,Ко уме да се радује - има чему да се радује", ,,Радост је привилегија оних који мисле скромно о себи, а лепо о животу", ,,Не морате ви трчати - нека трче деца, деци је то лакше и природније", ,,Имати пријатеља, то значи пристати на то да има лепших, паметнијих и бољих од вас. Ко то не може да прихвати - нема пријатеља", ,,Неко из детињства понесе само успомене, а неко сачува у очима, ушима, у срцу још мало оне радозналости и немира па уме да се игра и радује малим стварима", ,,Не морате бити ни добри ако вам је доброта једина врлина. Лењи и добри, неспособни и добри, равнодушни и добри - само су компромитовали доброту".

Драги мој читаоче!
Ако некада будеш писао, мораћеш о нечему да пишеш . А то о чему ћеш писати дешава ти се баш сада у седмој, десетој или тринаестој години. Због тога немој журити са писањем. Нека ти се сада што више дешава. Писати се може само из богатог живота. Запосли сада што више своје очи, уши, руке и ноге. Гледај, читај, тражи, преврћи, премећи. Касније ће све то проговорити из тебе кроз тајну која се зове песма

AFORIZMI:

Zima je kao i žena - ima dobre i loše strane. Dobre strane joj se vide, a loše osećaju.
Danas će biti lepo svima onima koji ne traže mnogo.
Proverite da li ste zaista dobar čovek. Pomozite onima koji vam ne mogu uzvratiti.
BRAK se uređuje zakonom samo onda kad ne može drukčije. Zbog toga ne dozvolite da vam zakon uređuje brak. Uredite ga sami, lepše i humanije nego što bilo koji zakon to može da predvidi. ŽELIMO da vam bude lepo, da traje dugo, da se radujete jedno drugom, da...
Kad je neko glup, ne možete mu to ni dokazati.
Juče je Konjarnikom protrčalo malo, čisto i rumeno prase. Pobeglo je sa nečije trpeze. U poslednjem trenutku. San svakog praseta je da umre kao svinja.
Neko je jutros obuvao cipele drškom kašike za supu, pa se odjednom setio - otkad nije pojeo ništa kuvano i toplo! U zamagljene oči navrla su mu sećanja na majku, detinjstvo, na one žute i tople supe, na one tanke, guste i slatke rezance, na svečanu zvonjavu kašika...
Pre nego što popravite svet, popravite česmu u svom stanu. Svet bi bio mnogo srećniji i lepši kad bi svako samo popravio česmu ili makar zube.
U fudbalskom klubu Partizan danas će se uvežbavati spasonosna kombinacija: ovako, pa ovako, pa ovako i - gol. To je najjednostavnije i najefikasnije.
Zašto se ulične korpe za otpatke ne podignu na visinu koševa za košarku? Bila bi to provokacija kojoj niko od naše košarkaške nacije ne bi odoleo. Koševi bi bili puni, a grad čist.
Neka su nam lekari živi i zdravi! Da nije njih, mnogi od nas ne bi imali pred kim da se skinu, niti bi imao ko da nas pipne.
Juče je jedan roditelj zavapio na roditeljskom sastanku: Dajte mi dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja otac! Beograde, dobro jutro
Ko nema u glavi ima u nogama, ko nema u nogama ima u banci, ko nema u banci ima nešto u Grockoj, ko nema ni u Grockoj – naći će mu se nešto u mokraći. Niko baš nije da nema nigde i ništa. 
Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.
Za razliku od doktora nauka, seljaci imaju više znanja nego stručne spreme.
Ulažite u stomak! To ulaganje daje brze i vidljive rezultate. Ulaganje u glavu je dugoročno i neizvesno.
Ne trčite za ženama da se ne sudarite sa onima koji od njih beže.
Ateisti ne moraju biti pošteni. Nema boga koji bi za njih bio nadležan.
Volite svoju decu i kad su kriva, jer ce ih život kažnjavati i kad nisu.
Tucite svoju decu čim primetite da počinju da liče na vas.
U životu je dovoljno biti pametan samo dva puta: kad birate zanimanje i bračnog druga. Ko oba puta promaši, mora biti pametan celog života.
Ima velike sirotinje među našom decom, kojoj, sem para, roditelji ništa nisu mogli dati.
Mame, rađajte deci sestre, jer sestre postaju tetke, a tetke su najlepši, nezamenjivi dar svakom detinjstvu.
Hrabri muškarci treskaju vratima kad dolaze u kuću, a kukavice samo kada odlaze.
Lepše je biti nečija baba nego samo baba.
Naše malo može biti mnogo za one koji nemaju nimalo.
Deco, možete misliti kakav je život kada je od kolevke pa do groba najlepše đacko doba.

Kada razmišljate o ženi svog života, dozvolite i majci da konkuriše za to visoko zvanje.

Samo siromašni znaju da ima i siromašnijih od njih, bogati vide samo bogatije od sebe.

Fudbal okuplja dve vrste muškaraca: one koji nemaju devojke i one koji imaju žene.

Lakše bismo vaspitavali decu kada bi ona imala samo uši, a ne i oči.

O svakome se može govoriti loše, samo je potreban povod.

Ko prvi devojci njegova devojka. Ko poslednji devojci, njegova žena.

Kad lopovi počnu da brane ono što su stekli, neće biti ljućih boraca za poštenje, a protiv lopova.

Dobra je svaka muka koja nas povezuje, i loše je svako dobro koje nas razdvaja.

Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi, ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša iskustva. Nismo li se malo puta zaklinjali da ćemo biti bolji? I neki stvarno postanu bolji, pa ispadaju naivni. Jer su oni drugi - postali još gori.

3. KNJIŽEVNI SUSRETI SMEDEREVSKA PALANKA 2012.

1. NAGRADA PO OCENI STRUČNOG ŽIRIJA
MIROSLAV MIŠEL BOLTRES, SMEDEREVO

TRAGOVI BEZ DUŠE


Prosipam šaku sećanja
Po sivom prašnjavom putu
Lutam očajno dugo, bez cilja
U starom iscepanom kaputu.

Pokraj mene raste pelin
Miriše na gorčinu života
Što bolno pritišće dušu
Dok u daljinama krvari zapad
i prikrada se uljez-mrak.

U smiraju bezimenog dana
leluja na povetarcu crveni mak
teče, reka krajputašica
i nestaje u daljinama.

crni gavran me gleda s' kamena
Sluti da nadolazi nesreća
Vazduh je suv, pretežak
Od vreline letnjeg dana.

Oblaci na nebu grmljavinom šapuću
Uskoro će pevati kiša
A ja? idem dalje-uporno, naslepo
noć već caruje na bespuću.

Suva i namučena zemlja
Žedno pijeprve kristale kiše
Ostaju tragovi,

Tragovi bez duše.

2. NAGRADA PO OCENI STRUČNOG ŽIRIJA
NENAD JEVTOVIĆ, KNIĆ

NA KRAJU PUTA

Izmučen, na nogama što jedva te nose,
došao si najzad do kraja puta;
dočekuju te tamo oni što za milost prose,
nada im je tvoja snaga rasuta.

Njihova lica tvoje su ogledalo,
a na početku, kada si krenuo,
nije sve tako izgledalo;
da li si negde pogrešno skrenuo?

Bio si spor, sve te preteklo,
iskrivljeno vreme i senka tvoja,
čudnim je tokom sve mirno teklo,
bez uspona padovi, ne znaš im broja.

Sve besmišlje je, to sada misliš,
ne znaš čemu je bio toliki trud,
dok suzama neskrivenim oči čistiš,
osećanje te muči da sve je uzalud.

Al' onda iz tebe iskon progovara,
i ne pita, jer nebitno je, ko je kriv,
na nepostavljena pitanja spremno odgovara,
i shvataš da nisi polumrtav, već poluživ.

I ne muči te što snage nisi smogao
da slici svojoj napraviš ram,
što se cilja nisi domogao,
jer cilj, to bio je put sam.

Koferi ti prazni, al' nešto imaš,
iskustvo ovo tvoj je imetak;
ponovo krećeš jer sada znaš
- na kraju puta novi je početak.

 3. NAGRADA PO OCENI STRUČNOG ŽIRIJA
MILIVOJ FORGIĆ, PANČEVO

MAJČINA DUŠICA


Čekam danima da kiša padne,
da te umije, osveži ti lice.
Ti lepotom pleniš kada jutro svane,
Mirisna i cvetna majčina dušice.

Tvoj opojni miris pašnjakom se širi,
Koji me podseti na detinjstvo rano.
Dok sanjivo oko ispod dunje viri,
Gledajući majku, ustala je davno.

Da doručak spremi i ručak pristavi,
Sve sobe pospremi, dvorište pomete.
Krave da pomuze, sirište sastavi,
Treba svežeg mleka, kad ustane dete.

Na stolu je hleb iz peći izvađen,
Po neka lepinja koja se još puši.
Mileram i sir, rukama obrađen,
Pekmez od kajsija, leži mi na duši.

Šolja toplog mleka strpljivo me čeka,
Koje snagu daje, a rastu pomaže.
U drugoj je šolji tekućina neka,
Čiji miris lagano, sobom se razlaže.

Taj miris me jutros, posle noćne kiše,
Podseti na majku, njeno drago lice.
doručka detinjstva, koga nema više,
I toploga čaja, majčine dušice.

PRVA NAGRADA PO OCENI PUBLIKE
DRAGAN PETKOVIĆ, JABUKA-PANČEVO

PRINCEZA I VITEZ

Kamenu gromadu uz planinu guram
kao da mi Sizif nešto je u rodu.
Prometej zbog vatre bez utrobe osta,
a ja bih za ljubav želeo slobodu.

Guram kamen ovaj, al mi težak nije
zbog dragog mi lika koji svu noć vidim.
Nek moja princeza rose se napije,
od rose pjanoj možda joj se svidim.

Pod svodom nebeskim za ljubav se molim.
Molitve je moje jedna zvezda čula.
Uslišiće Gospod molitve za sreću,
u zoru ih zvezda suncu došapnula.

Ljubav će iskrena zauvek da živi,
iako je Gospod na sve probe stavlja.
Međ snom i međ javom srećemo se često.
Tu mi njena duša poruku ostavlja.

Svog viteza čeka da ka sreći krene,
priznade princeza na ivici snova.
Oprostite, gospo, na usluzi sam Vam.
Poći ću sa Vama na kraj svih svetova.

Možda rab Božiji dostojan Vas nije,
al će da zasluži da Vam bude sena.
Srce u njemu samo za Vas bije
od kad Vas je srelo, od onog trena.

Da li će princeza viteza povesti,
kazaće nam možda neka pesma nova.
Dok se jutro budi, on poljubac šalje
za princezu svoju sa ivice snova.


2. NAGRADA PO OCENI PUBLIKE
JELENA M. ĆIRIĆ, PRAG-POŽAREVAC

GASTARBAJTERSKA

Čim pređem most na Moravi, košava me ošamari.
(To je onaj etno izraz bliskosti, zdravo seljački grub,
zbog koga bi svakog, sem kuma, uz'o na zub!)
U trenu polude damari, sećanja vise k'o samari, sevnu dugovi na kamari,
davno oprošteni.
Po logici se nametne kafana, da se zalije i priseti "onih dana",
kad se živelo u raskoši bezbrige, dok godine ne vezaše verige.
Hodam čaršijom s izrazom lica što nudi nagradu za iskren osmeh.
Poneko zastane, pruži ruku, pa produži dalje, skoro u trku,
nakon što mi revidira familiju uzduž i popreko,
jer tamo negde, daleko, živim bolje.
Nemam volje
da objašnjavam aksiome,
pa načnem patetično školske dane
il' "Čorbin koncert sred prepune sportske dvorane,
kad ni igla više nije mogla da stane."
Setu sakriva osmeh, sećanjima u lice podsmeh kao rukavicu bacam.
Po živom blatu uspomena gacam,
dok pijavice rade svoje.
Kad opet "kući" krenem i suza nekud krene.
Pitam se-teče li još kroz vene
toga grada
i teče li on kroz mene?
Ili su nekad blistave zvezde sad bleđe nego sene?


3. NAGRADA PO OCENI PUBLIKE
SABAH AL-ZUBEIDI, BEOGRAD (IRAK)

SILNA PESMA

Dan dolazi sa očima tvojim
...A noć kad odeš.
Vetar i ja
Igramo se po tvojoj kosi
Mora ljubavi-plime
U kojima grcam.

Uljuljkan k'o dete
Mlekom zadojen
Usnama ti šapućem
Da još uvek
Silno te volim.


FOTO ALBUM SA 3. KNJIŽEVNIH SUSRETA

3. KNJIŽEVNI SUSRETI "SMEDEREVSKA PALANKA 2012"

Književni klub 21 iz Smederevske Palanke i ove godine poziva sve ljubitelje pisane reči da budu njegovi gosti na 3. Književnim susretima, koji će se održati 21. 07. 2012. godine, u velikoj sali "Megamarketa". Susreti se održavaju pod geslom "Što je nebo tamnije, to su zvezde svetlije"

PROGRAM KNJIŽEVNIH SUSRETA:
17.00 časova - okupljanje učesnika u sali "Megamarketa"
18.00 časova - pesnički maraton
20.00 časova - koktel

PROPOZICIJE ZA UČESNIKE PESNIČKOG MARATONA:
Svaki učesnik može uzeti učešća sa pesmom ne dužom od 28 stihova (redova), koja do sada nije objavljivana.
Maraton je takmičarskog karaktera. Biće dodeljene nagrade po oceni stručnog žirija, kao i nagrade po oceni samih učesnika

Na Književnim susretima biće promovisan i novi, treći po redu Zbornik "Izvornik" Književnog kluba 21, u kojem će pored radova njegovih članova, biti objavljeni i radovi svih prošlogodišnjih učesnika, kao i prijatelja sa raznih strana.

Miloš Petrović

Cilj

Kad sam bio ždrebe voleo sam da trčim. Bez cilja. Bio sam brži od ostalih iz štale. Moj vlasnik je to primetio. Moja radost pretvorena je u posao. Iskrenost u novac.

Konji žive u svom telu, ne razmišljaju. Ljudi žive u mislima, ne u svom telu. Valjda zato kažu: ,,Glup kao konj!” To konje ne vređa. Znamo da oni žive u svetu ideja. Ideje stvaraju Istoriju, a Istorija ratove. Sve ratove smo mi, konji, izneli na ledjima. To nikada nismo želeli, ali ljudi su bili jači od nas. Trčali smo amo – tamo, tako smo razumeli šta je glupost.

Trčao sam samo dve sezone. Nikada nisam bio prvi. Vlasnik je želeo da budem drugi, treći...Zbog klađenja. Nikada nisam razumeo zašto je ljudima važan cilj. Proći kroz cilj, znači da on uvek ostaje iza nas. A zar nije lepše posmatrati ga iz daljine. Lepše je ne proći kroz cilj. Nada nikada neće ostati iza vas.

Na poslednjoj trci sapleo sam se i slomio nogu. Ubrizgali su mi injekciju. Umro sam pred hiljadu ljudi. Nije me bilo sramota.

*

Trčim neprestano. U drugom svetu. Hrana je toliko dobra da se i ne jede. Trčim. Nemam telo. Tako je lakše.

Miloš Petrović (Zemun, 1952 - 2010). Bio je kompozitor i izvodjač klasične i džez muzike, profesor za čembalo i kamernu muziku na fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Romani ,,Žitija Mandarija monaha” i ,,Mihailo iz Peći” i  zbirka priča ,, Levant nad Levantom”. Zbirka recenzija džez – albuma i eseja o muzici ,,Dlanom o stopalo”.