MILOŠ SAKIĆ - KONJ PRED DRUMSKOM KAFANOM

Prašnjave i dronjave zavese drumske kafane,
vino kiselo zaudara.
Tu ispred snatri umrtvljena griva konja.
Prigušena voštanica klizi po mršavom dlakavom skeletu,
on čeka da labavim kopitom kamenje iza sebe satera,
da umorno zavrluda niz kaljavu ulicu,
niz ulicu zamagljenu, sivu.
Podrhtavaju senke,
u krugu turobne, mlitave , tužne zenice.
I čeka pod žmirkavom svetlošću,
zajedno sa devojkama noćnim.
Zaklanjaju lice potrošenim krznom.
A konj u svojoj ćutnji, postiđen,
i dalje čeka ko zna koga....

Ратка Богдан, Флорида

ХАРМОНИЈА СРЕДЊЕГ ДОБА

Ходам по облацима,

баш као путник

на кривудавом путу који предстоји,

лаког стопала и ваздушастог хода,

чинећи тако пут

за светлост да продре.

Сунце је у зениту

као ватрена лопта у подне

Тачно је дванаест часова

И следи одбројавање, одбројавање…

Преко брда је ВЕЋ

И морам да побегнем

од тога да будем заробљена у овом тренутку,

као Пепељуга у поноћ,

пре претварања кочије у бундеву

да се спаси оно што се спасти још може

И блажено јурим

у пољу злата

моји снови позлаћени

Осећања неподељена

Чаша до пола пуна

пенушавих перли бисера,

латица ружиних цветова

и паперја рајских птица.

Разнобојно паперје у ваздуху

попут дуге од пољубаца,

неограничени поклон љубави

и звуци божанске симфоније

сви заједно стопљени

у мојој средовечној хармонији.

СЕЋАЊЕ - МИЛИЈА ЂОРЂЕВИЋ (17. 9. 2012 - 17. 9. 2013.)

16. септембар 2013. у 21:22

Кад је грунуло!
(Карађорђев пут)

          Предање. – У то време свуда су биле велике шуме око села. И кад неко обори велико дрво, оно кад падне чује се јако,чује се у селу кад груне па се о томе причало, јер било је тешко одсећи велико дрво. И Јаћим се реши да одсече најдебљи храст, да сви чују кад пукне, кад груне одсечено дрво, - почиње причуБогдан Сејић из Азање и наставља:
          ОдеЈаћим у шуму, нађе најдебљи храст, и секао, секао. Секао један дан, други дан,трећи, се-као богами недељу дана. Сваки дан секао по цео дан – од ујутру до увече. Седми дан оборио Јаћим храст, пукне оно, груне. Он сав радостан отрчи у село и питао редом: ,,Јесте ли чули кад је пукло?“ ,,Чули смо, кажу. А шта је пукло?“ ,,Ја сам, каже, оборио највећи храст у околини што је постојао.“
          Оде Јаћим кући, пошто се распитао по селу да ли су чули како је пукло.
          Али, наиђе Карађорђе! Гонио свиње тим пу-тем да их преда трговцима, шта ли, и види: оборен храст пао и препречио пут. И питао ,,Ко обори овај храст?“ Кажу Јаћим.,,Па зашто обори?“ – пита даље Карађорђе. ,,Па да пукне, кажу, да се чује далеко, кад груне, цело село да чује.“ ,,Идите и позовите га.“
          Позову они Јаћима. Дође Јаћим и јави се Карађорђу, познавали се. Ништа га Карађорђе не пита шта је и зашто учинио, него му заповеди: ,,Пут да буде ослобођен! Кад се ујутру вратим, ни гранчицу на путу да не видим!“ А Јаћим се нећкао, био већ дан одмакао, храст чудо божје – имало је ту посла за неколико људи да би га уклонили. ,,Па, ја то не могу“ каже. Онда Карађорђе окреше једну грану, превије Јаћима преко стабла и по туру: тупе, тупе! – удари му десет батина. И још нареди: ,,Кад се будем вратио, ако нађем на путу иједну гранчицу, ударићу ти још педесет по туру!“
          Вратио се сутрадан Карађорђе и видео: уклоњен храст и ослобођен пут.
          Јаћимнеко време није излазио међу људе. Док се то његово мало заборави. Па опетпочне до-лазити у село. Пред општину или пред кафану, где се обично људиокупљају. И, кад би Јаћим наила-зио, неки се као питају, један другог, алигласно, да чује цео скуп:
          -Људи, јесте ли чули кад је пукло?
          - Чули смо, кажу, али не знамо шта је и куд је пукло.
          -Пукло Јаћиму по туру.
          Итако, онај пут што води кроза шуму, између два села куд је Карађорђе прошао и где се то са Јаћимом догодило, назову Карађорђев пут. А Јаћим је био брат од стрица Среји по коме се фамилија Срејићи данас зове.

          (Забележено од Богдана Срејића, пољопри-вредника изАзање, 1987, објављено у крагујевач-ким ,,Корацима“ 1988).

          Напомена:Милан Ђ. Милићевић каже да су обарани велики грмови и ради тога да се чује,,грување“, које подсећа на топовски пуцањ, што је чинио са својим друговима.
( Из књиге ,,Реч у другим речима").

МИЛИЈА ЂОРЂЕВИЋ, (1931 – 2012). Рођен године у Ратару (заселак Ватошево).Радио као професор књижевности и новинар. Живео у Смедеревској Паланци.
Био је члан Удружењакњижевника Србије.
Објавиоје књигу о шаху ,,Екипни шампионат Југославије 1946 – 1979“. У
коауторству,,Три силе притисле Србијицу“ и ,,Србијицо, душо горка“. После
књига,,Пчелари Доње Јасенице“ и ,,Монографија села Ратара“, уследила је
,,ПрофесорГргур Миловановић“. ,,Пророштво деспота Стефана Лазаревића“(2004);
,,Реч у другим речима“ (2007) и ,,Споредовање беспобедно“(2010), ,,Домовини признак“(2011).

4. KNJIŽEVNI SUSRETI "SMEDEREVSKA PALANKA 2013."

I. NAGRADA PO OCENI ŽIRIJA I III. NAGRADA PO OCENI PUBLIKE 4. KNJIŽEVNIH SUSRETA "SMED. PALANKA 2013."
MARIJA SAVIČIĆ - KNJIŽEVNI KLUB "VELIMIR RAJIĆ"-ALEKSINAC

NISKO JE NEBO

Misli manipulišu
Nema izlaza
Drhtavi pogledi
Uzdignute rešetke tišine
Dok u tebi vrišti gluvonemi svet

Nebo te dotiče
Želiš gore
Tamo su reči
Njihova istina blješti nad okovima
Pružaš okamenjene ruke
Hodaš bez pokreta

Nema stepenica
Ni koraka koji vode
Podstaknut mirom
Pucaj na Mesec
Gazi po vatri
Zaobiđi masu
i vodim te do vrha

 II. NAGRADA PO OCENI ŽIRIJA 4. KNJIŽEVNIH SUSRETA "SMED. PALANKA 2013."
MILOŠ BLAGOJEVIĆ - SMED. PALANKA

NESPRETNA KIŠA

Jeste nekoliko lica probuđenih pogledalo u tebe
sve lutajući, odmahujući surlama nestrpljenja.
Dva su lica bila okupana a tri prljava od blata.
Nestrpljenje se pretvorilo u nestašluk, jer čak
i bogovi imaju pravo da budu nemirni, neposlušni,
ali pitanje je da li smeju da prkose?

Zato smo mi blaženi, nebesnici na zemlji od
oblaka što pozajmimo kišu nespretnu.

Logika prouči reč, ali ne kaže na koliko načina
se buđenje odvija. Tada jedino ostaje da Ganeši
ponudimo kikiriki, oljušten ali ne sasvim
prepečen.

 III. NAGRADA PO OCENI ŽIRIJA I I. NAGRADA PO OCENI PUBLIKE NA 4. KNJIŽEVNIM SUSRETIMA "SMED. PALANKA 2013."

DRAGAN PETKOVIĆ-KNJIŽEVNI KLUB "KOČO RACIN"-JABUKA (PANČEVO)

TAJNA OTKRIVENA

Od nekud opet dovukla se zora
al' ne govori nikom gde je bila,
možda je ko onda kad videh s prozora,
s mesecom negde vino pila.

Pijana zora u odeći žene
igra na molu kao da je živa,
haljina kratka od svile crvene,
od pogleda joj obline sakriva.

Zavodnik mesec dodirnu je zrakom,
od bujnih grudi, pa do golih nogu,
na pameti mu ko muškarcu svakom
da ima ono što drugi ne mogu.

A mislio sam kako se ne vole
pobegne mesec kad god zora dođe,
gospode dragi što zablude bole
istina često mimo mene prođe.

Ljubavnici su otkad je sveta
čuvati znaju sopstvenu slobodu,
da vode ljubav niko im ne smeta
dok jedno drugo smenjuju na svodu.

Još jedna tajna je otkrivena,
večno se ništa moglo skriti nije,
i zora voli kao svaka žena
da ljubeći se vina se napije.

 III. NAGRADA PO OCENI PUBLIKE NA 4. KNJIŽEVNIM SUSRETIMA "SMED. PALANKA 2013."

GORDANA MARKOVIĆ-KNJIŽEVNI KLUB "DUŠAN MATIĆ"-ĆUPRIJA

ZAŠTITNIK

U ruci hleb obredni
sveća na stolu gori
Ko će sa mnom hleb da izlomi?
Oko mene tišina zbori.

Deca moja mila u tuđini žive.
Lepotama velegrada sad se oni dive,
a mati tamjanom dom kadi
u tišini, čežnji i osami.

Kom položajniku da se radujem?
Kome ću novčić srećna da darujem?
S kim će majka česnicu da lomi i deli?
Sa kime će prazniku da se veseli?

Deco moja mila, grli vas tuđina,
od nemila mile vi stvarate,
a majku steže čežnja, osama i tišina,
dok vam dom čuva da u njega svratite.

Oprostite, mili, za čežnju i setu
ni vama lako nije u belome svetu,
moja ljubav daje da izbor imate,
svoju sreću sami da stvarate.

Oprostite mili, za suzu u glasu
srećna što vas imam i ponosna jesam
gde god ste, nek vas sreća prati
nek vas ljubav grli ko što grli mati.

Oprosti mi Bože, na život ne hulim,
dobru decu imam i dobri su ljudi
hvala i na tome što voleti znaju
zaštitnik si njihov i drugog nemaju.

II. NAGRADA PO OCENI PUBLIKE NA 4. KNJIŽEVNIM SUSRETIMA "SMED. PALANKA 2013."
BORISAV BORA BLAGOJEVIĆ-KNJIŽEVNI KLUB "DUŠAN MATIĆ"-ĆUPRIJA

SAMO PESMA MOŽE

Kome li ja pevam pesmu mojih sanja
Gde to razum pase nadahnuća čista
Samo pesnik nikom ne priznaje zvanja
U rođenju reči svaka reč je ista

Šta li radi suncekad ostane samo
Kako santu leda smrznuti u snegu
Povrh čela moga neko šara dugu
Na temelju krsta na groblju na bregu

Zašto grane breze brane brisan prostor
Gde to kamen čuva zmiju svog rođenja
Ne gnezde se laste u kraju bez reke
U peni života istinitog htenja

Gde to nebo krije sve oblake mnoge
A srp od meseca kroz prozor što uđe
Mlekom mlečnog puta rođenče se doji
Pa da peva svoju a ne himne tuđe

Gde li život staje kada se odmara
Na zidu što visi ikona od sveca
Ja još uvek čuvam sliku pradedova
Kod ovaca belih kad su bili deca

Kako pesnik može bez pesme da stvara
Vrat na violini sam za sebe svira
U igri leptira dobitnik je vetar
Ogleda se nebo rukom nedodira

Zbog čega se varka istinom pretvara
U dimu bez praha pepeo rastura
Ne cvetaju više ni bulke kraj puta
Samo magla diže u nizu kotura

Šta bi ova brda kad bi polja bila
Kopali bi zemlju da se um zazida
I samo u molitvi drevnog manastira
I proleće umrlo bez stida

Da li može svetlost na dno same reke
Da udavi ribu koja sporo pliva
Samo pesma može u svitanja snena
Raščešljanu zoru jutrom da umiva

Gde se munja rađa kad grom zemlju tresne
Naboj ispražnjenja u bljesku šta sluti
Ne plače se uvek kada suza krene
Samo pesma može da prašta i ćuti

Zašto svaku ljubav prati koren sumnje
A o sreći lepo samo kad se sneva
U klijanju život lakši način traži
Samo pesma može da plače i peva

 

FOTO ALBUM 4. KNJIŽEVNIH SUSRETA "SMEDEREVSKA PALANKA 2013" 

FOTO ALBUM 4. KNJIŽEVNIH SUSRETA "SMEDEREVSKA PALANKA 2013"

 

Жири нашег Првог песничког конкурса 2013

Данијела Васиљевић, Славиша Крстић и Мирослав Јозић

РЕЗУЛТАТИ ПРВОГ ПЕСНИЧКОГ КОНКУРСА 2013. КЊИЖЕВНОГ КЛУБА 21 ИЗ СМЕДЕРЕВСКЕ ПАЛАНКЕ

1. Никола Стојановић, Јасика – Алигатор – прва награда
2. Армин Хусеиновић, Сарајево - Браулио Дајанара – друга награда
3. Горан Ранчић, Бабушница - Калуђеревац – трећа награда
4. Душко Бабић, Задар – Синатра – похвала
5. Љиљана Браловић, Прањани – Драга – похвала
6. Драган Марковић, Костајник, Крупањ - ЛОМ

ЗАСТУПЉЕНИ У ЗБОРНИКУ:


1. Александар Коцић, Алексинац – УНЕСКО
2. Александар Марковић, Неготин – Дионис
3. Анђелка Корчулановић, Сплит – Тратинчица
4. Аћим Тодоровић, Власеница – Лучоноша
5. Бранка Војиновић-Јегдић, Подгорица – Нове ципеле
6. Бранко Јечменица, Уб – Неум
7. Валентина С. Топаловић, Прибој – Mадругада
8. Вељко Боснић, Свилајнац – Дрвар 1956
9. Вељко Лађевац, Пожега – Гаус
10. Весна Лаудановић, Крагујевац – Лешник
11. Владан Шиповац, Зворник – Октобар
12. Владимир Дулановић, Нова Варош – Варошанин
13. Владимир Перић, Београд – Владимир де Калдера
14. Горан Гаталица, Загреб – Дегасов видиковац
15. Гордана Влајић, Панчево – Без шифре
16. Гордана Црепајац, Бан. Карловац – Свети Илија Громовник
17. Дарко Стевић, Београд – Корак
18. Драган Недимовић, Београд – Шифра 78
19. Драгана Салипуревић, Милићи – Степски вук
20. Жељко Џафић, Бања Лука – 000БОД
21. Живадинка Веселиновић, Шабац – Љубав Нада
22. Живко Продановић, Загреб – Међучин
23. Златко Васић, Апатин - Страхиња Вук
24. Зоран Миленковић, Краљево – Орфеј са Ибра
25. Зорка Чордашевић, Немачка –Тврђава
26. Иван Марјановић, Крагујевац – Жарко Христић
27. Иван Петровић, Младеновац – Гуарачон
28. Иван Тулић, Панчево – Ван Неле
29. Иванка Радмановић, Њујорк – Јанус Леон СП
30. Ирена Милетић, Параћин – Плаве даљине
31. Јелена Симанић, Пале – Пролеће
32. Јован Д. Петровић, Петровац на Млави – Гротеска
33. Јурата Богна Серафинска, Пољска – Јоргован
34. Коста Курћубић, Ужице – Створ
35. Ксенија Шупић, Ужице – Искрено
36. Љиљана Пантелић Новаковић, Београд – Инкогнито
37. Љиљана Фијат, Нови Сад – Љубав је вечна
38. Маја Миловановић, Шабац – Мартир
39. Марко Јовановић, Нови Сад – Трилобити
40. Марко Јовановић, Тешица – Спатифулум
41. Марко Цветковић, Смедерево –Агон
42. Миладин Берић, Бања Лука – Романов
43. Милица Мима Дмитровић, Чачак – Талија
44. Милојка Јововић, Подгорица – Дрина 2
45. Милош Благојевић, Смедеревска Паланка – Паулидеалисте
46. Мирослава Кућанчанин, Вршац – Пчела 53
47. Немања Драгаш, Београд – Чарличарли
48. Пеко Лаличић, Мајданпек – Шапат брезе
49. Раде Јолић, Беране – Нострадамус 72
50. Радојко Лако Веселиновић, Ужице – Сноп
51. Сања Радуловић, Добој – Маргарита
52. Сафета Осмичић, Холандија – Сафос
53. Саша Мићковић, Рача Крагујевачка – Искричаве речи
54. Смиља Арсић, Нови Сад – Артис 58
55. Смиљка Јовановић, Шабац – ПАВ
56. Стеван Шарчевић, Суботица – Изврнута_Торта
57. Тања Ђурђевић, Велико Градиште – Чудесан сан
58. Татјана Дан Ракић, Пожега – Ево ме
59. Филип Шакан, Сремска Митровица – Шеки 451
60. Фрања Аркадијуш, Пољска – АР

ПРЕДСТАВЉАМО ПОХВАЉЕНЕ УЧЕСНИКЕ ПЕСНИЧКОГ КОРНКУРСА „КЊИЖЕВНОГ КЛУБА 21“ СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА 2013.

ПОХВАЛА

Душко Бабић, Задар

МЈЕРА ЗА ВИСИНУ

Моја мајка

није била жена

висока раста

па ипак

била је

најближе небу

од свега

што сам видио

на земљи.

Душко Бабић, рођен је у Задру, 12. 09. 1960. Ту је завршио основну и средњу школу, а дипломирао је економију на Загребачком свеучилишту. Основна уметничка преокупација му је била музика, па је уз компоновање почео писати текстове, али без претензија да то презентира јавности. Појавом интернета, почиње објављивати песме на страницама фејсбука, где је с временом прихваћен као квалитетан песник, са великим бројем објављених песама. Стихови су му објављени и у заједничким збиркама (Море на длану, Валентиново), групе аутора, а ушао је и у Антологију балканског сублимизма, која је објављена у Белгији, као један од десеторице савремених песника из Хрватске, у којој је његов рад приказан са 10 поема преведених на француски језик.

2012. године објављена му је и прва самостална збирка поезије под називом Прва четвртина срца.

ПОХВАЛА

Љиљана Браловић, Прањани

ОРАХ

Што посече орах синовче!

Није ти вала, сметао ни зеру!

На међи, као ракета,

стајаше еру целу.

Што га посече јађо!

Могли смо

под њим ладовати,

одмарати,

косе откивати!

Могли смо се око њега

као људи и судити!

Што не рече,

дао би ти границу

као стрелу!

Шта границу?

Две, да бираш!

Ма шта помислиш,

не би прозборио!

Али јок,

ти га оборио без речи,

без слова!

А пар волова бих ти дао

само да си прстом показао!

Е, мој синовче!

Велиш ,не треба ти,

Идеш у варош да господујеш,

опанке да сазујеш,

да летујеш, зимујеш…

Не треба ни мени црни сине!

И моје очевине

ми преко мере!

Али орах да посечеш…

Па шта ће несрећниче

да те памти,

и шта кући да те врати

када те то због чега га посече

назад у село испрати?

Љиљана Браловић, рођена 19. 11. 1966. године у Чачку. Живи у подсувоборском селу Прањани, међу шљивицима и облацима, спотиче се о месечину, болује ране својих сељака и тугује за изумирањем села. Поезију пише од гимназијских дана.

Објавила до сада седам књига, од тога пет збирки поезије, једну књигу дечјих драма и књигу приповедака. Осим тога пише сатиру  и драме. Две моно драме ,, Кад умрех ономад,, и ,,Улица црвениг вењера,, постављене су на сцену и више пута игране у неколико градова у Србији. Заступљена у више зборника, антологија и књижевних часописа ( штанпаних и електронских). Песме су јој превођене на пољски, шведски и француски језик. Члан КД ,,Запис,, из Г. Милановца и УКС.

ОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ:

Птице су створене да лете – песме,’’Доситеј’’ Г Милановац ( 2000. године)

Далеки корени – песме, КД   ‘’Запис’’ (2002. године)

Балада заборављеноме – песме , КД ‘’ Запис’’ ( 2003. године)

Човек и зид – песме, КД  ‘’Запис’’ (200 2005. године)

Очи које ме траже – песме, ‘’Српска књига’’ Рума ( 2007. године)

Није Луда луда – дечје драме, ‘’Жиравац’’ Пожега ( 2009. године)

Приче испод ожиљака – приповетке, ‘’Легенда’’ Чачак (2011 године)

Добитник награде ,,Вуко Безаревић,, за сатиру –2012 године у Пљевљима.

ПОХВАЛА

Драган Марковић, Костајник

МОЛИТВА ОБЕШЕНИХ

Обешени смо одавно, била је страшна жега,

мој отац, ужар, и ја, дериште, плам од сламе,

на тргу Горког града грдна се светина слегла,

оцу замркло чело, ја цвокотао псалме.

Свако је своје уже својим вратом кушао,

отац је био махер, моје конопче пуче,

па су ме вешали опет, ветрић ме милушкао,

утростручише уже да се што мање муче.

И тако, висили смо, отац загледан у тле,

и син му сломовратни у небо забезекнут,

последње жмиркавице чекали да утуле,

и сунчев дукат замре о тамно брежје звекнут.

Војске су протутњале, ратничка хука спласла,

гладне нам птичурине скелета отребиле,

липа о чију грану обешени смо расла,

заборавише да нас скину; ужад не гњиле.

Господе, заборавих псалме које шапутах,

не осећамо више снагу очиносинства,

ураста нас у меко стовеко стабло уздах

обесчашћеног неба, ћеда смо бесудбинства.

Опрости им Господе јер не знају шта чине,

џелати због којих се сахранисмо уздупке,

мој отац, ужар, и ја – син који у танчине

спознаје Пут којим се плоде Христове муке.