Небојша Ђорђевић, Књажевац

STOPALO no 36

Znam, znam da si tu
sa svojim stopalom broj 36,
takvu meru nosim na dlanu
i ne moram da čujem
korak, niti glas
da bih u prstima osetio
tvoje prisustvo,
auru smirenosti i nervoze,
promenu boje očiju,
to nesalomivo jedinstvo
preokreta raspoloženja
svojstveno ženi sa stopalom
broj 36.

Марија Поповић, Смед.Паланка

СТИЛСКИ ПЛАЧ

У пупку царске деве су светле воде. Воде

куљају царским баштама. Баште

негују пролеће за царске очи. Очи

држе кормило напрегнутих хтења. Хтења

кључају иза седам хаљина. Хаљине

зготовљене чине чистим. Чистим

се чине подови царски. Царски

се врагови носе под кључем. Кључем

се забављају одаје девичанске. Девичанске

очи слуте брежне одроне понизних. Понизни

су смели да падају ничице. Ничице

је поза клеветања царског скута. Скути

су топлији од јужног мора. Мора

не дотичу прстиће нежне. Нежне

су царске уши које чују баштенске птице. Птице

су јунаци крвавих места. Места

су крвавија од малина на марамицама. Марамице

плачу у слободном лету пред ногама хватача. Хватачи

гоне дивљач да је досадом умртве. Умртве

се тела у високим креветима.

Њима дугују ороз, чежњу, о, несвестице.

Ратка Богдан Дамњановић, Флорида

КИША ПОНОРНИЦА

Сагнута над радним столом
белином листа омамљена
пишем невидљива слова
из дна моје подсвести.
Тишину ремети
крик белих птица
помешан шуштањем
ветра који удара
у прозорски капак
и одзвања
у ушним опнама.
Док киша лије
низ витражна окна
раширених зеница
и понире у сваки процеп
моје душе
набрекле од
непрестаног потопа.

Енес Халиловић

ПУЖ У ВРЕМЕ СУШЕ

Кад гледам у пужеве мислим на песнике.

Не зато што их је лако згазити,

не зато што морају кућу да носе.

Кише доносе пужеве

као што ратови наносе песнике.

Зато, кад дође суша

шетам пољима и сатима тражим пужа.

Кад га угледам, мислим на оне ретке примерке,

на Елиота,

на Бодлера.

Колико воде од киша нестане.

Колико мало стихова остане.

Па опет, дрзак,

желим да певам.

(Из збирке ,,Песме из болести и здравља“)

Овогодишњи добитник награде „Ђура Јакшић”, за најбољу књигу поезије. У конкуренцији тридесетак збирки, у најужи избор су ушли и песници Дејан Алексић, Зоран Ђерић, Владимир Копицл, Радивој Шајтинац, Момчило Бакрач.

Енес Халиловић је рођен 1977. године у Новом Пазару.

Мирослав Јозић

ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА: ПОРТА,

ПРИЗОР С ХУЈАЊЕМ

Сажиг прошао, стали суноврати,

хука се слегла, утихнули вртлози

грануло сунце Немањиној лози

(благо га с фреске теши Богомати);

- а хујним пољем стрепња стрепњу прати

и видокругом капљу страха мрље;

мир је, а миром камење и дрвље.

Минуле распре, минуле омразе,

клонуле језе, замрле олује,

русваји стали, ноћ умакла злу је,

зрак јутру клизи низ плаве образе;

- а хујним пољем гује мрсе стазе

и видокругом капљу страха мрље:

мир је, а миром камење и дрвље.

Кроз тамјан капље молитва о слози

круни се суза, цакћу зебњом сати,

плам свећин трепће: остати, опстати,

кроз шаптав вапај – Боже, Ти помози;

- а хујним пољем глиб се руга нози

и видокругом капљу страха мрље:

мир је, а миром камење и дрвље.

Мир је, а миром камење и дрвље:

то ђаво срећан у коприви чучи;

и све је опрез, и све надир жучи,

и невид (стегнут у мрака острвље);

- а хујним пољем језе наду прље

и видокругом капљу страха мрље;

мир је, а миром камење и дрвље.

Вислава Шимборска

ТРИ НАЈНЕОБИЧНИЈЕ РЕЧИ

Када изговарам реч БУДУЋНОСТ,

први слог већ одлази у прошлост.

Када изговарам реч ТИШИНА,

нарушавам је.

Када изговарам реч НИШТА,

стварам нешто што се не смешта у било какво постојање.

(2. јул 1923. - 1. фебруар 2012. Пољска песникиња, есејиста и преводилац, добитница Нобелове награде за књижевност 1996.)

Милош Радовић - СТРАХ

Једини прави страх је страх од времена.

Свега ће нам донети

и свега што је већ донело.

Њега се плаше и бесмртно смртни председници

и живе легенде.

Плаше га се и сајџије у швајцарским фабрикама сатова

као и водитељи јутарњег програма локалне ТВ станице.

Плаше га се и родитељи детета које пребрзо расте,

радници док откуцавају своје картице

као и навијачи на полупразним стадионима

чекајући да потплаћени судија одсвира крај.

Плаше га се и разноразни Богови, Саи Бабе и Мухамеди,

пророчници који за утеху,

као у неком телешопу,

нуде реинкарнацију за мале паре.

Њега се плаше и хероји којима лагано одузима

тешком муком стечене привилегије...

Времена се једино не плаше лудаци.

Њима, више нема шта да узме!

Они су, све своје већ одавно дали!