среда, 12. децембар 2012.

КРАТАК ПРЕГЛЕД ПОСРТАЊА, Мирослав Јозић


Или већ нису чиста посла
ил се опет негде нешто закувава
Или су га већ скували
само се још није прочуло
Ал оће не боје се
и то скоро
чим кучићи оволико лају

Чујеш шта ти кажем

Кад пцето укће ко да земљу копа
а не видиш на кога
па мислиш да укће на никог
јер никог не видиш
значи – укће на нешто

А чим је на нешто
значи да нешто и јес
а чим јес
значи да га и има
а чим га има а не видиш га
значи да је нешто
а то нешто
чујеш шта ти кажем
шта је друго
него: нису чиста посла

Пробудим се
а оно трешти и грува
Протрљам очи па погледам
па опет протрљам очи
па тако дватриред
и сетим се: стиго рат

Отрчим до бунара
пљуснем се водом
узмем неки залогајак с ногу
обучем се у старо
чујеш шта ти кажем
нисам тео да кварим ново
скокнем код стрица за мердевине
(моје биле нешто рабатне)
с тавана скинем пушку
погледам низ цев
шкљоцнем затварачем
видим – исправна

Дете ми пружи крпу
да обришем прашину са оружја
ал од прашине ни трага
На наше пушке не пада прашина
Нема кад

На капији пљеснем жену по дупету
(ваља се кад се креће на пут)
па све кас кас
па кас кас
да не одоцним
пожурим у шуму
Ал погрешим страну

Чујеш шта ти причам

После рата изишло било
да наши нису били наши
(него питај бога)
а да су наши били ови други

Како сам се то у оном
кас кас
па кас кас
у шуму са исправном пушком
(кад сам на капији лупио жену
шаком по дупету)
помео
ни дан – дањи не знам

(Избор из најновије књиге)

среда, 5. децембар 2012.

"JEDNA OD DRUGE" U SMEDEREVSKOJ PALANCI


SUTRA

Poziv na kafu,
ne znači poziv u krevet, 
a i da znači.
u krevetu, šta bi.

Susret na ulici,
nije nužno i nova veza,
i da jeste...
Šta kad se odljubiš?

Odgovor, ma kakav da je,
nije logično i pristanak
na ono što neko očekuje,
a i da jeste, šta te briga...

Sutra je, oduvek, bilo novo
silno željno, drhtavo,
možda nikad nedolazno
i sigurno jednom, sudbinski, nedočekano
bez jutra, i sunca.

Sutra je, pak, i, ono očekivano
tek dospavano, dostignuto,
dostupno, jutrom omirisano i blisko
Još jedan dan u životu.
sa kafom ili čajem, šta pre...

Pa Sutra onda nek bude Oslonac:
pozivu na kafu, 
susretu na ulici,
raspravi o nijansama,
pitanjima i odgovorima, pređašnjim, svim.
 
I dilemi.
 
O njoj misli sutra...

понедељак, 3. децембар 2012.

PROMOCIJA ZBIRKE PESAMA "ŽAR" JELENE M. ĆIRIĆ




 KNJIŽEVNI KLUB 21
VAS POZIVA

NA PROMOCIJU
ZBIRKE PESAMA

"ŽAR"

JELENE M. ĆIRIĆ

Moderator: Miloš Sakić
Stihove kazuje: Marija Bogdanović
Muzički trenutak: Branko Pražić


Ponedeljak, 24. 12. 2012. godine
u 18,00 časova
Narodni  muzej u Smed. Palanci 


SUSRET SA JELENOM



















JELENA M. ĆIRIĆ-AUTO(PORTRET)

Eh...
kad bi bilo dovoljno
roditi se u Berlinu,
a za mesto smrti 
odabrati Pariz...
I - kupio si sebi
ulaznicu za Besmrtnost!...

Ne ide tako
Al' Ti to odlično znaš,
moja Marlena...

Misle ovovremenske snajke
da će ih platinasti uvojci
i zanosni pogledi na pola koplja
ispod savršenih lukova tankih obrva,
uvesti u krem-društvo
i obezbediti etiketu
na kojoj piše
femme fatale
Al'...
džaba treptanja na ler.
Moralo bi se
nekad nešto i reći,
a naročito uvežbati NE,
k'o što si ga Ti 
Adolfu zavukla
ono s početka rata.
drugog.
Svetskog.
A hteo čovek od Tebe
ikonu da pravi...
(K'o da nisi mogla sama!...)
Da ti kažem...
današnji suknjičci,
prosečne dužine 18 cm,
"padaju" pred Tvojim,
svetu najpoznatijim,
ženskim nošenjem
muškog odela.
I taj Tvoj pogled,
Marlena...
S tim se rodiš.
Ili te nema.
Taj hladni stav
koji doziva
je karakterna osobina.
I to preovlađujuća.
Izazov za tek obrijane
opasnost za prekaljene,
imuna na pravila
(osim na sopstvena),
domaći zadatak za žene
iz dva veka,
barem.
I još nešto!...
I skandali su danas amaterski
u odnosu na Tvoje (vreme),
draga.
Sve to nešto zbog štampe,
ništa zbog sopstvenog hira.
Pogađaš-nedostatak manira.
Tako ti, eto,
stoje stvari.
Malo ih za to mari...
Još se, kao, trudim
da skupim meda
iz Tvog pogleda,
al' slaba sam Ti i ja zamena,
moja Marlena...

Pesma je nagrađena 2. nagradom na II 
Evropskom Facebook pesničkom festivalu
u Novom Sadu 2011. godine u organizaciji 
Banatskog kulturnog centra

уторак, 13. новембар 2012.

ЖИВОМИР МИЋА СТЕВАНОВИЋ ОБЈАВИО ДРУГУ КЊИГУ ПЕСАМА
Члан Књижевног клуба "21" Живомир Мића Стевановић објавио је другу књигу поезије "Читај ове ПЕСМЕ кад ти тешко".
Стевановић није мењао сараднике са којима је радио на првој књизи, па се и код ових поетских страница за издаваче потписују Народна библиотека у Смедеревској Паланци и Књижевни клуб "21".
Књигу је уредио Љубивоје Миљковић, а рецензент Мирослав Јозић ово остварење види као наставак на Мићину прву књигу. Очекујемо прве утиске ове поновљене песничке хармоније.

субота, 27. октобар 2012.

НАШИ У ЗБОРНИЦИМА



ГДЕ ЈЕ ПЛОТ
Саша М. Угринић

Претапају се границе.
Преплићу се прсти
пируете на ливади.
Моја сен и ја смо једно.
Ти и мој сан се спријатељујете,
Између тебе и мене постоји међа
и растојање које се прелази.

Претапају се границе.
Улазимо једни у друге
као лопови, уходе,
Као освајачи и поробљени.
Као победници без победника.
И без поражених.

Ту где је сада плот,
биће различак
или какав друм.

НЕСАНИЦА
Нена Радуловић

Куда са тобом после ове ноћи, варке
Сунца, црне бубе која мили, куда
Са тобом после ове ноћи несанице.

Препушташ ме умору па сам орач
Изгорео у стиду месечине, па сам
Ткаља са рукама у млеку заранка,
па сам зрно слутње, кап страха,
Нетраг свитања.

Путујем троуглом света, ти ме пратиш
И прождиреш ми ноћи,
Ти удовица, богомољка, ти ратник,
Црвени змај оплођен мојим сновима,
Ти бестидница ослобођена грехова.

Нека те стреле пчела у победоносном
Маршу загрле, нека ти јутро постељу
Каменује и раздрљена недра дана нека те
Удаве, нека живи твоја смрт, несанице.


ОТКРИЋЕ
Илија Веселинов

Гурнут у бездно гледам у земљу
Чекам мог Озириса
А он ме гледа и ћути
Лако ћу носити старост
Претешко је сећање на детињство
Био једном неки сокак
Било једном неко сунце
Био једном неки Дунав
Било једном неко дете
Шешир од сламе
Улица од песка
Ноге од ветра
Руке од перја
А срце од лета

Тек сад знам зашто расту љубичице
Да их нека деца некад беру и
Да их се некада сете

КАО ЖИВОТ
Љиљана Милосављевић

Ала ти мене калиш

Загрејеш
Па хладиш

Челик сам

Сањаш
Па заборавиш

Љубав сам

Зовеш
Па оставиш

Тајна сам

Ала ти мене калиш

ПЕСМА О ВИНУ
Радмила Танасијевић

Чудесна свита
музику ствара
у гроздове збране
милујући дирке.
Безброј артиста
ћилим шара
плешући уз ноте
божанске свирке.
Завијори коло
босоногих муза
мешајући боје
у ћилиме саткане.
Кану једна,
потом безброј суза,
за срећу и тугу
у будуће дане.
То младост, црвену
к’о крв, љубав точи
да живот у њој
кроз векове зри.
То божија муза
песму срочи.
Наздрави љубави
за живот пиј.



ИЗНАД ЗИДА КАЛЕМЕГДАНСКЕ ТВРЂАВЕ
Нена Радуловић

Знам, не сећаш се више многих тренутака из твоје
прошлости, прочитаних књига (осим, можда, наслова),
залазака сунца изнад Саве и Дунава, сласти првог не-
верства...
Све је остало пусто у времену, узалуд отвараш
прозор, све је поништено заувек, још само трамвај двој-
ка пирка у твојим рукавима док се питаш да ли то сада
долазиш или одлазиш.
За све то време провидно тело старкеље лети по-
пут светлости изнад троле трамваја двојке и поздравља
те млатарањем клемпавих ушију, ти не знаш ништа о
старкељи, али он се бечи, потврђује се и поништава као
одјек времена, али ко то беше, ма баш те брига, ти тр-
паш његове дроњке у фишек и убацујеш у трамвај који
се пропиње тамо према Душановој улици, Калемегдан
остаје негде лево или десно, ти се нагињеш кроз прозор
и гледаш како би да ускочиш на задњу платформу... као
некада... као некада...
Знам, старкељи који се смеје ти би да заврнеш
уши, али његово тело је провидно и не знаш шта је го-
ре, а шта је доле, док трамвај двојка јури и звони на уз-
буну у твом сећању, натраг путем живота који је про-
шао.
Затварам прозор.

СТОП
Љиљана Милосављевић
 
Пробудим се, на Тв – у гологузе, весеље... да ли је рат стао!? 
Можда ће неко да нам  јави ... Свет је полудео... Чекам. 

БОЉЕ БИТИ ПИЈАН, НЕГО СТАР
Саша М. Угринић

Заљуби се Божа у Божану. Много лепу. Лепшу од
светлости. Њој за љубав, створи свет. Али, због прете-
ране насртљивости и љубоморе, Божана га убрзо напу-
сти и проучивши његов, виде да може да направи свој,
још бољи свет. Отада Божа пати. А патње богова дуго
трају.
У Божином свету живе микроорганизми. Они, из-
међу осталог, воде љубав и размножавају се. Некима од
њих то не успева, па утеху траже у омамљујућим теку-
ћинама и у музици. Све баладе о неузвраћеној љубави
постају велики хитови, због мелодија које улазе у душу
и приче што Великог Оца подсећа на његову стару љу-
бав. А божанске туге дуго трају.
Такође је Божа патио, откада се од своје мајке
одвојио. А „Народ небески”, специјална врста микроба,
о томе је најбоље певао.
Божа је једно од старије деце у својој фамилији. И
када га питају зашто се опија песмама смртника, одго-
вара да је боље бити пијан, него стар.
Још се није одљубио! Непоправљив случај.