недеља, 28. април 2013.

Александар Миланковић

БИЛО КОЈЕ ЗБОГОМ
анђеоски
превише анђеоски

људски би било
отићи бестрага
не осврнути се
на крдо бизона
осуђених сурваних
низ гребен низ
степениште свеједно
нагиб је исти једнако
мелодичан пад
анђеоски а ипак

човечно без крила
без каквих чудеса
било које збогом равно
пресуди за велеиздају
равно погубљењу
колико тела
бачених на север
без сведока без трага
па марш у јаму
анђеоски

бестрага

КАД АЗБУКЕ

кад јапанске утихну
кад малајске утихну
кад индијске
кад утихну персијске
кад утихну јерменске
кад грузијске
када тридесет српских
триста индијанских
три хиљаде четири хиљаде
пет хиљада ескимских
утихну
кад грооозно кад
бооолно дух свој
црним травама

препусте

(обј. у Књижевним новинама, октобар-новембар 2011)
------------------------------------------------------------------

1 коментар:

  1. Видим не могу да спавам, није то од пуног Месеца... песме ми ове изгледа, сна не дају... требала сам да их прочитам.

    ОдговориИзбриши