Svetski dan knjige za decu

Danas se širom sveta obeležava Međunarodni dan knjige za decu, koji je UNESC-o proglasio 1967. godine. Ovaj dan je odabran po datumu rođenja Hansa Kristijana Andersena (1805-1875), danskog knjizevnika i tvorca mnoštva bajki koje i dan danas deca rado čitaju.

 

PRINCEZA NA ZRNU GRAŠKA

Bio jednom jedan princ koji je goreo od želje da se oženi nekom princezom, ali pravom pravcatom princezom. Tako je krenuo u beli svet i tražio svoju princezu, ali svaki put bi mu nešto zasmetalo. Nije nevolja bila u tome da nije bilo princeza, bilo je mnogo princeza, ali kako da pronađe pravu pravcatu? Uvek bi se našlo nešto, nešto kako ne treba.  Tako se naš princ, posle dugog i uzaludnog traganja, tužan vratio kući i nastavio da gori od želje za pravom pravcatom princezom.

Jedne večeri desi se strašna nepogoda. Grmelo je i sevalo sa svih strana. Kiša je lila kao iz kabla, strahota jedna! I upravo tada se začu kako neko lupa na gradskoj kapiji, te stari kralj izađe da mu otvori.

Kralj na kapiju, kad pred njim stoji neka princeza. Bože mili, kakva li beše od tog pljuska i nevremena! Voda se slivala sa kose na haljinu do nožnih prstiju i curila kroz potpetice. Ipak je, bez oklevanja, tvrdila da je ona prava princeza.

"Brzo ćemo mi to videti!" – pomisli stara kraljica, ali ništa ne reče, nego ode u sobu, smače svu posteljinu i na dno ležaja stavi zrno graška. Zatim dovuče dvanaest dušeka, poslaga ih na grašak a onda na njih navali još dvadeset perina od mekih guščijih pahuljica. To je sada bila postelja na kojoj je te noći trebalo da prespava mlada princeza.

Ujutro je upitaše – kako je spavala.

– Oh, užasno, grozno! – žalila se princeza. – Gotovo celu noć oka nisam sklopila! Sam bog zna šta je to bilo u mojoj postelji. Ležala sam na

nečem tako tvrdom da mi je čitavo telo pokriveno modricama! Užasno,

kažem vam!

Tada se oni uveriše da je ona zaista prava pravcata princeza kada je kroz dvadeset dušeka i dvadeset perina osetila ono zrno graška. Tako osjetljiva može biti samo prava pravcata princeza!

I princ je uze za ženu jer je sada znao da je naišao na pravu pravcatu princezu. A grašak staviše u muzeju, gde se i danas može videti, ako ga neko nije uzeo.

Ovo vam je istinita priča!