ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ

Немам више времена

Немам више времена за дуге реченице,

Немам кад да преговарам,

Откуцавам поруке као телеграме.

Немам времена да распирујем пламен,

Сад запрећем шаке згорела жара.

Немам више времена за ходочашћа,

Нагло се смањује путања до ушћа,

Немам кад да се осврћем и враћам.

Немам више времена за ситнице

Сад треба мислити на вечно и необухватно.

Немам кад да размишљам на раскрсници,

Могу стићи једино кудгод у близину.

Немам времена да ишта изучавам,

Немам времена сад за анализе,

За мене је вода сада само вода

Као кад сам је пила са кладенца;

Немам кад да разлажем наа састојке небо,

Видим га онакво какво га виде деца.

Немам више времена за богове туђе,

Ни свога нисам добро упознала.

Немам кад да усвајам заповести нове,

Много ми је и старих десет заповести.

Немам више кад да се придружујем

Ни онима који истину доказују.

Немам кад да се борим против хајкача.

Немам кад да сањам, да лагано корачам.