МЕНИ ЈЕ МЕНЕ ЖАО
Што ме у школу и овог јутра
сањивог прате, то не бих знао.
Тако ће опет бити и сутра...
МЕНИ ЈЕ МЕНЕ МНОГО ЖАО!
Што није деда, то ме баш чуди,
на моју страну јутрос стао?!
Рекао мами да ме не буди...
МЕНИ ЈЕ МЕНЕ ОПЕТ ЖАО!
Где ли су она дечија права
која је Господ детету дао?
Да га не буде, док слатко спава...
МЕНИ ЈЕ МЕНЕ ДО НЕБА ЖАО!
КАМЕН ЈЕ ДАЛЕКО
Девојчици једној
дошапнух у школи:
„Има луди камен
на коме се воли.
На камену време
не сме да се губи,
ко стоји на њему
мора да се љуби!“
Смешећи се, тихо
рекла ми је тада:
„Камен је далеко –
пољуби ме сада.“
НА ПЛАЖИ
Тата се на сунцу
купао у зноју,
хтео је под хитно
да набаци боју.
Опиле га палме
и пучина плава
па сада на плажи
сања како спава.
Ја не бих могао
дуго да издржим
да се попут крофне
као тата пржим.
Мама ми уз осмех
сасвим тихо рече:
„Када је тврдоглав
нека се још пече.“
То велики проблем
може да нам створи!
Окрени га, мама,
не дај да загори!
КИШОБРАН
Ја кишобран због ње
носим
и онда кад нема кише,
али стварно не подносим
што не падне једном
више.
По киши би тога дана,
пре и после школског
звона,
испод мога кишобрана
били само ЈА и ОНА.
УВРЕЂЕНА КВОЧКА
Прикрала се лија
до самих пилића,
а онда је рекла:
„Шта ће ми та сића?!“
Увређена квочка
Каза мужу – певцу:
„Лисица нам, драги,
понижава децу!
Зато мораш поћи,
и то раном зором,
да се обрачунаш
с тим репатим створом!“
Без иједне речи,
а за љубав њену,
као глава куће
он послуша жену.
Отад квочка често
пилићима звоца:
„Мила моја децо,
Памтите ли оца?“
Мирослав Кокошар рођен
је 1952 године у Бабићима код Шипова.
Објавио је више књига прича и песама за
децу и за одрасле. За свој књижевни рад
је награђиван. Заступљен је у антологијама
и уџбеницима. Неке песме су му компоноване.
Песме су му превођене на руски, енглески,
румунски, русински и македонски језик.Члан
је Удружења књижевника Србије.
Живи и ради у Београду.
9. марта 2017. имали смо част да нам буде гост у Смедеревској Паланци.
Нема коментара:
Постави коментар