Зоран Додеровић, нова књига

СЛЕПИ КОЛОСЕК

Нови Сад, 2018.

Национализована имовина ће бити враћена

власницима. Нека се прво припреме покојници.

Био сам на информативном разговору.

Нема ништа ново.

Најтеже је ослонити се на послушне.

Свакога слушају.

Родитељи који мисле на будућност своје деце

не би требало да их уче поштењу.

Не дамо ми сваком да нас вара.

То могу само они с искреним намерама.

Грађани би требало да пазе за кога гласају.

Не могу више да коче планирани развој земље.

Повукао сам сву уштеђевину из банке.

Да платим комуналије.

Где је памет јефтина, јарам скупо кошта.

Данас је тешко наћи доброг радника.

Нико неће да ради џабе.

Ми не правимо разлику међу талентима.

Код нас одскачу сви који плате.

Кад су на одскочној дасци тајкуни, сиротиња

лети у небо.

У Србији има две врсте патриота.

Док једни купују, други распродају домаће.

На слепом колосеку најбрже напредује рђа.

Сумњиво лице је најлакше препознати

у огледалу.

Плате су нам никакве, а цене само такве.

Систем је скројен по мери човека.

Зато је лудачка кошуља тако тесна.

Без просјачког штапа и канапа

држава ће тешко стати на ноге.

Потоп библијских размера нас је све изненадио.

Замало да Србија добије излаз на море.

Млади су најдаље отишли у спровођењу

реформи. Неће да се врате кући.

Градимо модерну државу. Биће то највећи

геронтолошки центар на Балкану.

Ако је демократија нешто друго, онда нам дајте

оно прво.

Дављеник је давао знаке живота,

а онда се препустио матици
.

Јутрос сам обавио јавну набавку.

Купио сам хлеб од јуче.

Млади су дали велики подстицај партијском

запошљавању. Учланили су се у владајућу

странку.

Како сам постао добровољни давалац крви?

Брици је задрхтала рука
.

Лопови не сањају боље сутра. Они ћуте и раде.

Нема везе што нисте одавде.

Ђаво увек дође по своје.

Захваљујући одливу мозгова, незапосленост

смо свели на разумну меру.

Сан сваког магарца је да буде коњ који ће ући

у Скупштину.

Срби су најстарији народ. Не виде, не чују

и не памте ништа.

Нема везе што је живот кратак. Идемо даље.

,,...Афоризам, као књижевно дело, живи за себе. Аутор је посматрач и записивач. Записује оно што му стварност диктира...“ (Игор Дамњановић ДИБ)

БЕЛЕШКА О АУТОРУ

Зоран Додеровић рођен је 13.04.1960. године у Новом Саду, на Подбари. Пише кратке приче, хаику поезију и афоризме. Уређивао је часопис Хаику Момент и билтен новосадског хаику клуба „Александар Нејгебауер” Хаику информатор. Објавио је велики број кратких прича, хаику песама и афоризама у часописима, зборницима и антологијама у земљи и иностранству. Добитник је бројних награда за кратку причу, хаику и афоризам. Афоризми су му преведени на енглески, руски, бугарски, македонски и мађарски језик.

Објавио је књигу кратких прича самиздат Неправилни комади (1986); Заструпљена река (2000), Апокалипса, Љубљана. Коаутор је збирке хаику поезије Раскршће ветрова (2003) и збирке кратких прича ПреЗЕНт анегдоте (2006), Пунта, Ниш.

Живи и ствара у Новом Саду.