петак, 8. март 2019.

Душко Радовић (1922 - 1984) - Београде добро јутро



Не уздишите од раног јутра. Када бисте знали колико је мало важно то што се вама чини важним, било би вас срамота.

Неко се јутрос рано пробудио, налактио се на кухињски сто и мисли – да ли да вам каже или да вам не каже оно што сте већ одавно заслужили да вам се каже.

Ко уме да се радује, има чему да се радује. Радост је привилегија оних који скромно мисле о себи а лепо о животу.

Жене дуже живе од мушкараца јер имају ту привилегију да више брину о другима него о себи. Брига о себи скраћује живот.

Жене су као велике а мужеви као мале казаљке на сату. Док жене лако и живахно оптрче цео круг, мужеви се једва помере до следеће нумере.

Децо, тата вам је оставио маму за успомену. Кад год видите маму, сетите се тате.

Ко је много вољен , постаје себичан. Ко је себичан, постаје усамљен. А ко је усамљен, постаје несрећан.

Жене воле да воле а мање им је важно кога ће волети. Мушкарци воле да су вољени али би хтели да бирају ко ће их волети.

Свакоме ко има стан а није срећан, требало би одузети стан. Исто тако, свакоме ко је ожењен а није срећан, требало би одузети жену.

Сви су опрезни и сви се плаше нежности. Родите нешто мало, толико мало да се не може бранити од љубави.





Нема коментара:

Постави коментар