уторак, 1. март 2011.

Најосјећајнија пјесма



Љиљана Милосављевић

Срећа


Три љуљашке

на брезу окачене,

на липи још две.


У маленом дворишту,

песак и дрангулије,

откинут сваки цвет.


Тонем, пењући се

данима, кораком,

као јесења киша.


Месец, сребро сеје,

на златно лишће

и минуле дане.


Твој и мој смех

искричаво одзвањају

у празним собама.


Срећо љубим те,

врата не отварај,

то јесен звони.


Нема коментара:

Постави коментар