Љиљана Милосављевић
Срећа
Три љуљашке
на брезу окачене,
на липи још две.
У маленом дворишту,
песак и дрангулије,
откинут сваки цвет.
Тонем, пењући се
данима, кораком,
као јесења киша.
Месец, сребро сеје,
на златно лишће
и минуле дане.
Твој и мој смех
искричаво одзвањају
у празним собама.
Срећо љубим те,
врата не отварај,
то јесен звони.
Нема коментара:
Постави коментар