ХАИКУ ПОЕЗИЈА
Огњеним мачем
Човек са врха витла
А дно је тамно.
Несном саткана
Улажем напор да сним
Сан анђеоски.
После љубави
Покривач пада на под
Празна постеља.
Не причај много
Добро отвори очи
Ћути и гледај.
Гледан са звезда
Човек је само блесак
Свитац у ноћи.
На месечев срп
Посекао се облак
Сузе ко киша!
Спава зимска ноћ
Месечином опијен
Заспао и дан.
Мишић у шетњи
Мачка крај метле чучи
Вреба шетача.
Мали морски вал
Преко врелог песка
Босоног трчи.
Заљубљен жабац
Несмотрено крекеће
Рода оштри кљун.
Из збирке ,,Још увек сањам“
Нема коментара:
Постави коментар