петак, 4. март 2011.

Филип Стојановић

ДОВОЉНО ДА СХВАТИМ

Понекад помислим
Да сваки бол који ме тера да дрхтим
Помера моје границе.
Понекад помислим
Да сваки пораз који тешко подносим
Окреће нове странице.
Понекад помислим
Да ме проливена крв учи да преживим,
Да, моје тело заиста брже зацељује.
Понекад помислим
Да ме црнило чува, да не посивим.
Али понекад превише наваљује.
Чини ми се да ћу после тебе бити безграничан,
Кад ме ти поразиш постаћу непобедив,
После твог ударца – ником сличан.
Мрак ће у мени постати несагледив.
Заболи ме, само изволи.
Порази ме ако ме већ не волиш.
Не бојим се.

1 коментар:

  1. Најмлађи учесник 42. Фестивала младих у Врбасу, прошле године. На 5. конкурсу за прву књигу наше библиотеке као ученик трећег разреда средње школе ушао у најужи избор. Бубњар групе УТА-ТА, сарадник Паланачких новина. Надамо се његовој Првој збирци поезије.

    ОдговориИзбриши