Лажови
- Кажу да сам лажов! А сви лажу! Жали се уплакана девојчица.
- А ко сме да лаже срећо! Тешим је.
- Тата каже водиће нас на купање, после каже покварило се време.
- Мама обећа да разгледамо поподне рођенданске поклоне, и радујем се, а кад дође време, мама каже, нека сутра.
- Васпитачица обећа награду ономе ко први заспи. И ја заспим прва, па ништа.
- И сви лажу, само мене грде।
Кућо моја
Деле нас два болничка кревета. Старија госпођа, одмах до врата, ја ближе прозору. Дан, ноћ, пролази време. Госпођа само ћути, можда и спава. Обилазе је ћерке. Шта је питају одговара и ту се прича завршава. Али кад стиже унучица, радост обасја собу.
- Кућо моја, благо мени! Живну одједном.
- Кад одеш кући отвори орман и узми коју хоћеш пару. Узми колико хоћеш. Ма узми све! Донеће поштар опет пензију.
Посебно ме радују прилози скинути са You Tube...једноставно ме однесу у свет музике и речи. Осим уживања, прилика је да се чује како врхунско звучи говорење поезије, како изгледа мало другачије од онога поклони се и почни испред публике...текст песме о деоби хлеба између старца девојчице сам читала, али овако сам и чула и видела из своје собе како је то изгледало у СКЦ...хвала за прилоге окачене на сталажу са књигама ....за Мику Антића и Шербеџију...за свет.
ОдговориИзбриши