четвртак, 16. мај 2013.

Зоран Тодор.


Месечар

То је место
на коме се сан прекида,
а дани постају снови.
Ходам на рукама.
Из овог угла
месец изгледа посебно лепо
и зато правим салто.

Падам дуго,
али тло дочекујем на ногама
у облаку месечеве прашине.

На овом месту почињу снови,
а ноћи постају јава...
И често, када ме обузме сета,
заједно са месечевим псима,
тужно лајем на земљу.

Свиње

Блатњавом ледином поред пута каља се крдо свиња. Ходам четвороношке, носем ришкам по блату и плачем. Уплашене мојом појавом свиње прхнуше и полетеше. Тужно гледам у вис. Немам крила.

* Објављено у Зборнику Вршачко перо 2013.

Зоран Тодор. (1959), завршио факултет примењених уметности у Београду 1993. Живи и ради у С. Паланци


Нема коментара:

Постави коментар