Гротеска
Зидајте Храм
бео ко манастир.
Нек шеће у њему
Месец сам
и плаче ноћ и
мир.
А на храм дижите
црну
сфингу народа
мог.
Нек се све
звезде што језде осврну
за осмех
чудовишта тог.
Зидајте Храм бео
ко манастир.
Нек шеће у њему
Месец сам
и плаче ноћ и
мир
.
У храму над
Милошем и Марком
уоквирте златом
на олтару жарком
печате плаве и
румене,
жуте и црне и
шарене.
Печате плаве и
румене,
жуте и црне и
шарене,
љубичасте и
зелене.
Печате устава и
права,
закона и
штатута,
ривилегија
хиљаду пута,
обећања и
фермана,
похвала са свих
страна,
народа мог:
да види Бог.
Зидајте Храм
бео ко манастир.
Нек шеће у њему
Месец сам
и плаче ноћ и
мир.
Прича
Сећам се само да
је била
невина и танка,
и да јој је коса
била
топла, као црна
свила
у недрима голим.
И да је у нама
пре уранка
замирис'о багрем
бео.
Случајно се
сетих невесео,
јер волим:
да склопим очи и
ћутим.
Кад багрем
догодине замирише,
ко зна где ћу
бити.
У тишини слутим
да јој се имена
не могу сетити
никад више.
Траг
Желим:
да после снова
не остане траг
мој на твом телу.
Да понесеш од
мене само
тугу и свилу
белу
и мирис благ...
путева засутих
лишћем свелим
са јабланова
Нема коментара:
Постави коментар