Orkestar bez dirigenta – Radmila
Stojanović
Izdavač: Alma, Beograd, 2016;
Biblioteka Savremena književnost, knj. 208; str. 175
***
[Sa korice knjige:] Radmila
Stojanović je rođena 1954. godine u Sarajevu. Živi i stvara u Kragujevcu.
Diplomirani je inženjer
elektrotehnike, ali je radni vek provela u prosveti. [Nekoliko godina bila je
profesor u Školi „Goša“ u Smed. Palanci.] Do sada je objavila Sećanja,
(Kragujevac, 2002) i Govor srca (Kragujevac, 2006). Bavi
se planinarenjem.
***
[Sa korice knjige:]
...Sigurnost i samopouzdanje... Odavno se Rajna ne oseća sigurno. Rat nije u
Srbiji, ali tako je blizu; Bosna i Hrvatska hoće da se odvoje kao što je i
Slovenija; vojska se izdelila po etničkim šavovima, u Srbiji je mobilizacija...
Šta ako i Timotije dobije poziv? Neki prijatelji su već na ratištu u Hrvatskoj.
Zadrhta kao prut. Jugoslovenska vojska se povlači iz Sarajeva, ginu nečiji
sinovi, naši sinovi, mladi vojnici koji su bili na odsluženju vojnog roka. Sve
joj to ne da mira, dok se sa nostalgijom priseća harmonijuma zvanog
Socijalistička Federativna Jugoslavija, instrumenta sa šest dirki, od kojih su
sada ostale samo dve. Srbija sa dve pukotine se zaglavila, a Crna Gora se klati
pored...
***
U pravu su ljudi, priznaje
sebi, kada kažu da je najteže biti roditelj; i najteže i najlepše! Tačno je
tako, jer – kadgod joj se učini da je položila na roditeljskom ispitu, oseti da
je srećna, beskrajno srećna. (25-26)
***
-Ti sada kao Mujo kad ga je
Haso pito: Je li Mujo, jesi li ćito Na
Drini ćuprija. A Mujo će: E, ćuj, ćito, ja hodo po njoj! (60)
***
Timko je doneo platu: tri
novčanice od po pet milijardi dinara. Požurio je da što pre ode do prodavnice
dok te novčanice ne izgube vrednost. (68)
***
Odavno su već uvedene
restrikcije električne energije, te Rajna i Timotije s prvim mrakom, uz plamen
sveće, često sede u polumračnoj dnevnoj sobi. Tiho razgovaraju, sećaju se
galopirajuće inflacije i nagađaju koliko je prošlo vremena otkad je startovao
dugo najavljivani program mera savezne vlade, program za slamanje
hiperinflacije, rešavanje budžetskog deficita i oživljavanje proizvodnje. U
opticaj je pušten novi dinar koji vredi jednu nemačku marku. Sećaju se januara
meseca kada je Rajna, nešto pre Timotija, dobila prvu platu u novim dinarima; njena
je plata tada iznosila šezdeset dinara. (68)
***
Rajna je veselo ponavljala
nešto što je čula još u detinjstvu i što je dobro zapamtila; ponavljala je:
„Nevolja zbližava ljude. Svako zlo ima i svoje dobro“. I to je njoj sada postao
dovoljan razlog za sreću. (124)
***
Ovo je vreme devedesetih u
Srbiji. Naslikano verno. Nenavijački. S dubokim razumevanjem. Bilo – ne
ponovilo se!
Junakinja romana Rajna
Jovanović je neiscrpni izvor pozitivne energije. Ona sve vreme uspešno
potiskuje skepsu supruga Timotija.
Na kraju romana, proslavom
godišnjice braka Rajna i Timotije najavljuju novo vreme, novu energiju. U
zanosu, sva ustreptala, Rajna kaže: „Timko, pogledaj napred. Tamo, malo dalje,
vidi se svetlost: lavirint je iza nas.“
Završiću osvrtom na izvanredno
inspirativan naslov knjige Orkestar bez
dirigenta. Orkestar bez dirigenta – to smo mi devedesetih. Ko diriguje?
Moćnici, svetske sile? Ili je to Bog?! Vredi pročitati zanimljiv pogovor
novinarke Svetlane Velimirović.
22. maj 2017. Radmila Kovandžić
Нема коментара:
Постави коментар