(...) Младост
одлази
као роде ујесен са кућног
димњака
али плач остаје. Прелази
са колена на колено,
једини је прави наследник.
И остају речи. Сакривене,
успаване,
разапете.
То што измиче, буди се,
сели се, развија. А касније
улази у тебе
у мене,
у наше језике
да шире славу.
Ми смо зрнасто светло, делић
метеора који се неопрезно
ближи земљи.
(превод Гжегож Латушињски)
као роде ујесен са кућног
димњака
али плач остаје. Прелази
са колена на колено,
једини је прави наследник.
И остају речи. Сакривене,
успаване,
разапете.
То што измиче, буди се,
сели се, развија. А касније
улази у тебе
у мене,
у наше језике
да шире славу.
Ми смо зрнасто светло, делић
метеора који се неопрезно
ближи земљи.
(превод Гжегож Латушињски)
Међународна
награда за књижевност – Нови Сад за 2012. годину, песнику, романсијеру,
есејисти и антологичару, за допринос савременој поезији у амбијенту сила
историје и политике, што је битно утицало на модерну пољску културну реалност,
што га сврстава у најистакнутије савремене песнике пољског језика.
Нема коментара:
Постави коментар