Драган Јовановић Данилов

Светска економска криза у Београду 

 

Снежни дан, завејан парк између зграда.

Неколико дечака из Дома за слепе

пуни неизрецива, младе среће,

трче за лоптом у којој циличе звонце.

Задрибанда паса, опасних, разједињених,

ничијих, улеће у контејнере и гости се костима

и јучерашњим хлебом; ови глобтротери једу

разумно, не смућује се никаквом страшћу,

као да светска економска криза није доспела и до нас.

Додајемо овом призору још један детаљ:

кокош којој је домаћица отфикарила главу

дивља по оближњем дворишту, остављајући

полоковски цртеж у снегу.

Очи наше све то виде; у самотном сутонском

часу седимо крај ватре, на концу овог

избрисаног дана; у близини, неко је испустио душу;

душе и тела наша бедна живи су све док речи

још уносе немир у њих.