ЉУБАВ
иглом истога мука корачамо упоредо
утишам звона
опозовем вријеме
собом преклана
ватром рођена
палим румене тајне пролазника
и нема побијеђених
нема побједника
КРУГ ЉУБАВИ
знам унапријед исход ове битке
мјесечина се стеже у омчу око грла
круг љубави
круг таме
букнуће у пожар вјечан
угљевља нема потом
само ће букнути ватра под трепавицама срца
обала је нестварна међа између нас и воде
свијест о логици и законима теже
гњила ријечи на језику
сушта и свевишња
не могу да те прозборим а јеси спасоносна
залуд се присјећам молитве
бесједа пророчанских
на стару рану привјенчавам млади калем
о сви су исходи исти сва врата маглена
МОНОЛОГ ПЈЕСНИКА
Шта сам то зидао?
плашим се да именујем
около распршена грађа: старинске књиге, пороци,
снови, године, живи креч — најприје разлажеш
па сабираш значења тајна —
таквим малтером спајах опеке пролазности —
уз саму ивицу неба видиковац постављах
да птице слете на озарење,
сврати и одахне сам Бог.
Тапије и скице нијесам прибављао,
никаква уздарја — увијек
почињући ни из чег: чежњу сам у облик преобраћао,
жудњу трепераву — ко древни неимари.
Па гдје је грешка?
висак се вазда у понору њише
обноћ темеље нагриза мјесечина
виле бацају чини.
Шта сам то зидао и
гдје бијах подучен грешно.
ГАЗ
Ми нијесмо бранили мостове
Мањкало је манекена
Са шаторских шатри примадона
Видовитих пророчица
И осталих величина нац.
Ми нијесмо бранили мостове
Јер немамо моста
Немамо чак ни ријеку
А упонорило нас некако
Па не дишемо ни на трску
Дубок је газ
Ми смо пука сиротиња
Ни поруку у боци не можемо да одашиљемо
Рођена је 21. октобра 1947, у селу Глођани код
Пећи (Метохија). Четврт века радила је као новинар Културне рубрике у
приштинском дневнику "Јединству". Била је дугогодишњи хроничар овог
листа, уредник поезије у часопису "Стремљења" и члан уредништва
новосадске "Сцене". Даринка Јеврић је једна од ретких српских
интелектуалаца која је после јуна месеца 1999. године остала да живи у
Приштини.
Била је изузетно плодан писац која се појавила на књижевној сцени 1970. године
са песничком збирком "Додир лета" - заједно са Ратком Делетићем
и Браниславом Тодићем. Следе "Преварни тишином" (1973),
"Нестварни записи",
"Хвостанска земља", "Слово љубве", изабране песме
"Јудин пољубац" "Дечанска звона и друге песме" и последња
"Псалам бездомника и друге песме" (2006).
Песме су јој превођене на више страних језика; заступљена је у антологијама савремене српске поезије у Русији, Украјини, Турској, Индији, Шведској, Чешкој, Италији, Јерменији, Енглеској итд. Добитница је бројних књижевних награда: Грачаничке повеље, "Милица Стојадиновић Српкиња", Матићеве повеље, Печат вароши Сремскокарловачке...
Децембарску награду Косова је, међу првима, одбила.
Умрла је 16. фебруара 2007.године у Београду.
Остаће упамћена као једна од највећих песникиња српског језика.
Даринка Јеврић је ушла у антологије пре него што је
објавила прву самосталну збирку, и по томе је јединствена у целокупној српској
поезији.
Нема коментара:
Постави коментар