Dejan Tofčević, Podgorica

Rođen sam u jednom a živim u drugom gradu.
Sastavljam kraj s krajem.

Porodica je osnovna ćelija društva
u koju stane jedva nekoliko zatvorenika.

Naišli smo na visok stepen razumevanja.
Jedva smo ga preskočili.

Aforizam oslikava stanje u državi,
i on je dospeo u krizu.

Džabe nam podmećete nogu.
Mi ne idemo nigde.

Naši uspesi su toliki da su nesagledivi.

Moja budućnost obećava,
ali joj ništa ne verujem.