Hodamo obalom,
mesec se poput
svile razastro po vodi.
Tišina miholjskog
leta nad glavama brodi.
Ja bih Tvoj
poljubac htela,
od mora slan.
Kao naforu posle
dugog posta.
Grčevitim šakama
zrele žene držim tvoje ruke,
osećam da mi
život izmiče.
Reci mi Bože kako
da uzmognem,
a da ne umaknem?
Od Tebe, od Tvoje
duše.
Pusti me da noćas
utonem u plimu i oseku nežnosti tvoje.
Dugo čekam to.
Spajanje se samo
u snu odigrava,
tamo gde vreme
nije dimenzija.
Pitam se voliš li
me,
il si me voleo,
ili čes me možda
tek zavoleti?
Sada, kada si u
meni ugušio svaku drugu želju,
isto kao što se
gasi sveća,
sada,
kada se u Tvojim
zenama ogleda moja sudbina.
Ako jutro ipak
dočekamo zajedno znaću:
Ti još sunce
postao nisi,
a ja sam već
postala oko suncokreta
III nagrada "Zubori sa Moravice"
Čestitamo dragoj Tanji u plavom...
ОдговориИзбриши