NA MORU (ITAKA 2012), Tatjana Salinger

Hodamo obalom,

mesec se poput svile razastro po vodi.

Tišina miholjskog leta nad glavama brodi.

Ja bih Tvoj poljubac htela,

od mora slan.

Kao naforu posle dugog posta.

Grčevitim šakama zrele žene držim tvoje ruke,

osećam da mi život izmiče.

Reci mi Bože kako da uzmognem,

a da ne umaknem?

Od Tebe, od Tvoje duše.

Pusti me da noćas utonem u plimu i oseku nežnosti tvoje.

Dugo čekam to.

Spajanje se samo u snu odigrava,

tamo gde vreme nije dimenzija.

Pitam se voliš li me,

il si me voleo,

ili čes me možda tek zavoleti?

Sada, kada si u meni ugušio svaku  drugu želju,

isto kao što se gasi sveća,

sada,

kada se u Tvojim zenama ogleda moja sudbina.

Ako jutro ipak dočekamo zajedno znaću:

Ti još sunce postao nisi,

a ja sam već postala oko suncokreta

III nagrada "Zubori sa Moravice"