Vesna Vujić Ršumović, Brčko
Te noći na koktelu
Znao je nekoliko francuskih reči
I baš onaj niz izazovnih
Naleteo je na njeno „Oui, je veux“
Sa kojim je uspeo da se popne na njen motor
I pariskim ulicama vođen trenom
Slutnjom pauza na semaforima
U pauzi mirisanja njene kose
Nađe moj pogled sada
Dok mu pričam o vinskom monologu
Sa čašom na zalasku sunca
I bedrima filmskih diva
Kakve je imao
U satenskim plaštevima metropola
Karen je imala stan odmah kod Gradske kuće
Vodila je ljubav po celu noć i vozila kao manijak kroz gužvu
Dok se njegov govor orio na nekom french radiju
Čijim slušaocima nije upriličio avangardan descente
Na plašljivom engleskom do njenih svilenih nogu
Drugi su napisali eseje
A on je domislio osmeh
Nad svojim blagim „pas mieux“
U predgrađu mojih prstiju na kristalu
Нема коментара:
Постави коментар