среда, 29. јун 2011.

ДРАНГУЛИЈЕ

Славко Митровић је рођен 1942. године у Влашком Долу. До сада је објавио књиге афоризама: „ПРОПАС“ (2007) , „ЗАВРЗЛАМЕ“ (2009) и ,,СПЛЕТОВИ“ (2010). Роман научно – фантастичног садржаја ,,ДЕСЕТА ПЛАНЕТА“ (2010) и књигу поезије ,,САН ИЛ’ ЈАВА“ (2010). И најновија, шеста књига ,,ДРАНГУЛИЈЕ“. Афоризми у овој књизи, као и у претходним су непосредне реакције на такозвану друштвену и политичку стварност. (Из рецензије Владимира Ђурђевића).



1. Музика и поезија су близнакиње. Стално су у ривалству али једна без друге не могу.


3. Жене и милиција кад су најпотребнији, нема их. Наиђу баш кад не треба.


25. Пољубац заљубљене води у рај, али и у пакао, зависи?


27. Моја прелепа комшиница све што стави на себе – пролепша се. Стара блуза, стара хаљина, панталоне, ципеле... Замолићу је да пролепша и мене.


58. У једно сам сто посто уверен, да ни у шта не смем да будем сто посто уверен.


66. Лидери се утркују ко ће пре да изјави ,,да је дошло време смањења броја министара, на пола“. То проклето време, оно је криво што сад имамо најбројнију владу на свету. Касни!!


87. Све више младих неожењених и неудатих. Они који верују у брак не покушавају да направе избор, они који верују никако да нађу прави избор. Много бирају!


122. Шта је то буџет, пита један деда на клупи у парку. То су оне паре што порески обвезници убацују у ону државну касу, а буџе троше, неконтролисано, каже други деда.


142. Неизабране судије! Не могу годину дана да разреше свој проблем. Како своје проблеме да реше обични грађани?!?


312. Истина је као семе। Кад – тад никне. Често и тамо где се баш не очекује.


328. Људи очекују ово, очекују оно, а догоди се, често, оно што никада нису ни очекивали ни желели.


330. Држава треба да се угледа на цркву. Црква не влада народом, него служи народу.


419. Сликари верују да је сликарство највећа уметност, песници да је то песништво, музичари – музика, вајари – вајарство, архитекте – архитектура... Онај што од мене сваки дан купује ракију, зна се кога ставља на прво место.


среда, 22. јун 2011.

,,ЋИРИЛИЦА СЛОВО СРПСКОГ ЛИЦА"

На конкурс ,,Ћирилица – слово српског лица“, Бистрица, Петровац на Млави, одазвало се 174 песника

Прва награда – Златно слово ћирилице, додељена је песми Јужно од Ибра, аутора Модрага Милуновића из Смедеревске Паланке.
Друга награда – Сребрно слово ћирилице, додељена је песми Зора у Патријаршији, аутора Тихомира Јанићијевића, из Куршумлије.
Трећа награда – Бронзано слово ћирилице, додељена је песми Рецепт за хлеб, Светлане Пешић из Власотинаца.

Похвале – Слово ћирилице додељене су :
Будимо људи, Боре Благојевића из Ћуприје
Док је јечам жела, Мирослава Јозића из Смедеревске Паланке
Ујак Никола, Снежане Радојевић из Куле
Светиљка или повратак песника у дом, Владе Илића из Јагодине
Време муцања, Милорада Радуновића из Јагодине
Коло моје да си вечно, Љубомира О. Вујовића из Београда

У Зборнику је уврштено још 130 песника.




ЈУЖНО ОД ИБРА
Миодраг Милуновић

Црно, црно, до ноктију црно,
црне овце, црн пастир напаса.
Црно звоно, црних богомоља,
на јутрење призива, без гласа.

Ноћ притеже опуту од бола,
јутро нам се у синору крије,
залуд јармиш волове у кола
касно ти је стићи, Арсеније.

Твоја стада разгонише вуци.
Нож у оку, плаћа виду данак.
Преци нам се у парлогу скрише
ко затрављен сеоски опанак.

Ћирилицу, српску словарицу,
крстаче нам чувају, на гробљу.
Што отпадне не дочека зору,
то гаврани двоглави позобљу.

Црном ноћи, верном заручницом,
венчава нас рука агарјана,
па нам свадбе на тамјан миришу,
на кандила и на тиховања.

Свадбујемо као крајпуташи,
крај кумова прекланих у јарку.
На димњаку, роде устрељене,
греју нејач, на мртвом угарку.

Црне свеће, смерне монахиње,
тумарају метохом, без вида.
Разапету зору, о бездање,
у очима скрива, Симонида.

Зло је доба. Зна то нечастиви,
док нам кости о заборав мрви,
да досоли косовску вечеру,
крсни колач, наш данак у крви.

Као вода растаче се народ,
што заглибиш, кроз прсте се слије.
У наћвама пауци се легу
касно ти је стићи, Арсеније.

Колевке се њишу мртвородне,
немаш кога да спасеш од зала.
У огњишту гусле сагореле,
светлост нам се у ноћ закључала.

У Грачаници 02।08.2010.


СВЕ ЈЕ ПОСТОЈБИНА
Љиљана Милосављевић

Обиђите гробља
почупајте коров
бетоном не притискајте
вечне куће предака

Покажите деци
где им је сахрањен деда
реците како се у младости
презивала баба

Шајкачу и опанке
фрулу и трубу
ратове и буне
знамо како је било

Кажу дођите на прело
у завичају се пече ракија
музе крава преде вуна
чарапe шара само рука стара

Овце шишају на струју
кувани кукуруз и крофне
на плажи неког мора
умотано нуде у папиру

Не чекајте опомену
за њиву неорану
врзину запуштену
за кера на ланцу

Отворите врата
родитељског дома
мушкатла и здравац миришу
а у срцу неизмерна љубав




НЕЈАКА ПЛЕЋА
Милован Петровић Мићо


Чудно време
Нејака плећа,
Велико бреме
Други нама
Шајкачу кроје
Залуд нада у боље...

Мучи ме бол
Све већи
Када се сетим
Дома свог
А име своје
Не смем рећи...

Горко се зато
Нижу речи те
Занесен у безнађу
Изласка нема
Да боли своје
Разуму изнесем...




понедељак, 20. јун 2011.

Промоција "Животног колосеума" Милоша Сакића у Смедереву

16. 06. у просторијама Народне библиотеке у Смедереву, у оквиру већ традиционалног књижевног четвртка, одржана је промоција збирке песама "Животни колосеум" Милоша Сакића. Стихове песама из ове збирке говорио је сам аутор и Радмила Танасијевић, делове из рецензије професора Мирослава Јозића говорила је Љиљана Милосављевић, а музиком своје акустичне гитаре, промоцију је обојио Владимир Танасијевић. Медијски је овај културни догађај пропратила РТВ "Јерина", чији снимак презентујемо на страницама нашег Блога.
Прилог ТВ "Јерина" са промоције "Животног колосеума" Милоша Сакића. (прати линк)
Немонтирани материјал читаве промоције "Животног колосеума" Милоша Сакића. (прати линк).

петак, 17. јун 2011.

ХАИКУ ПОЕЗИЈА


Организатори манифестације ДАНИ ЈАПАНСКЕ КУЛТУРЕ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ су били Народни музеј, Културни центар и Књижевни клуб 21. Покровитељ СО Смедеревска Паланка, а медијски спонзори РТВ Јасеница и Паланачке новине.

Лепоту и настанак Хаику поезије су нам дочарали Славиша Крстић, Радмила Танасијевић, Данијела Васиљевић и Виолета Бјелогрлић.

На изложби су представљене 32 јапанске графике из 18। и 19. века из колекције Нинка Радосављевића. Ови изузетни радови припадају такозваном укијое стилу који тематску инспирацију налази у кабуки позоришту, лепотицама из квартова забаве, пејзажима, сликама календара. Појам укијое значи „плутајући свет” и изражава уживање у животу, тј. живљење у садашњем тренутку. Јапанске естампе су од краја 19. века извршиле огроман утицај на развој европске модерне уметности, од импресиониста и Ван Гога, преко Арт Нуво-а, Пикаса, све до савремених уметника. Овом приликом публика је видела и дела Утамароа, Хирошигеа и Кунисаде, који се сврставају у ред најзначајнијих представника јапанске уметности 18. и 19. века.







Боривоје Вукомановић

Цврчкову песму
на зеленој ливади
коса прекиде.

*
На стаблу липе
Месец усеца срце
прве љубави.

*
Због лептирице
лептир је слепи путник
у брзом возу।

*
Хор зрикаваца
прати залазак Сунца
вечерњом песмом

*
Луна на валу
бисер шкољки на жалу
на карневалу







Славиша Крстић

Нада мном птице
и њихов грактави пој.
Над њима небо.

*
Да ли то птицу
носи ветар или је
само заспала

*
Шапат смирења:
занос брезе на ветру,
тишине над клавиром.

*
Затварају се
осунчане латице
цвећа. Вече је.

*
Вече је. Месец
преузима дежурство
док сунце тоне.

*
Лагано душа
укорак са сенима
ритмове хвата.

*
Буди ме песма:
музика којом цвеће
отвара нов дан.

*
Кафа је бела.
У шољици је месец.
Осмех на небу.








Ђорђе Радовић
Из збирке ,,Јабланови на путу за небо“


*
У разбијеном
огледалу види се
пролеће.

*
На јаблану два
млада голуба крилима
нацртала срце.

*
Малени врабац
на зимској вејавици
чува кућни праг.

*
Свуда тишина.
Са прозора девојка
поздравља јутро.

*
Пуста улица.
Усамљено псетанце
лаје на месец.





Нена Радуловић
Из збирке ,,Још увек сањам“


После љубави
Покривач пада на под
Празна постеља.

*
На месечев срп
Посекао се облак
Сузе ко киша!

*
Спава зимска ноћ
Месечином опијен
Заспао и дан.

*
Мишић у шетњи
Мачка крај метле чучи
Вреба шетача.

*
Мали морски вал
Преко врелог песка
Босоног трчи.

*
Заљубљен жабац
Несмотрено крекеће
Рода оштри кљун।



среда, 15. јун 2011.

О светлости твојој
Љиљана Милосављевић

Оној коју виђам
а не види је свако
пожурила бих
и потрчала
могу ја то
помислим
а већ је нема
посматра ме са висине

Мисао игра непрестано
огледамо се у води
нико нас уловити неће
занешено путујемо
у нади да нешто знамо
око поноћи неке
а сви смо песма
само ако нас неко чује

3. маја 2011. 12.25.